уторак, 28. септембар 2010.

недеља, 26. септембар 2010.





Popravlja ti moj D. neku bušilicu u Bečeju pa sam se pridružila ne bih li ispunila dan i posetila još jedno lepo mesto u kojem nisam bila. Usput se umalo nismo poubijali razmenjujući otrovne reči a sve pod pritiskom BiG day-a koji se bliži. Onaj moj LA i moje puste želje da taj dan proveden na litici dok mi west cost vetrić miluje srpski rumene obraze i vitla mi po glavi ne ostavljajući sumnji ni "mikromilimetar" prostora da se širi....dok razmenjujemo potvrdne odgovore puni sebe očekujemo bezbrižno svetlu i neizvesnu budućnost.
Čitam juče jedan tekst Biljane Srbljanovic koja se sastaje sa poznanikom, Francuskim državljaninom, koji ne znam kojim putevima treba izvesno vreme da provede u Srbiji...sastanak je i organizovan kako bi stranac saznao sta ga čeka odnosno kako bi mu pojasnila po čemu su to Srbi jedinstveni odnosno šta je to tako tipično za Srbe , nešto samo naše. Ona mu priča o žučnim rasprava za stolom dok se jede neograničena količina supermasne hrane. ...da vičemo kada pričamo, ljubimo se po tri puta, vredjamo se dok vozimo, lepe su nam devojke ....i ne jos mnogo toga , ali za kraj, kad je već jesen- tu je i neizbežni miris paprika kada cela Srbija pravi ajvar.
Ja imam spisku da dodam još mnogo toga, što ću učiniti nekom drugom prilikom, a ovoga puta ....kad će mi se već desiti, a i da ulepšam ovu mirisnu jesen, spisku dodajem srpske svadbe koje se zahuktalo pripremaju do izmaka posta tj. do kraja oktobra . Dok se tetke , strine, ujne i babe prže zajedno sa paprikama i sa sebe ljušte poslednji sloj preplanule kože, kisele kupus i krastavčiće, peru burad za karfiol i šargarepu , teku i pripreme za moje veliko veselje ....a koje se polako ali sigurno pretvara u pravi trandebal , što bi rekla moja mama. Kako sam se našla u svemu ovome šatro nemam pojma , ali pokušavam da održim neki lažni nivo....mada se ne radi o nivou već o potrebi da se makar taj dan ne potresam i nerviram oko protokolarnih stvari. Izgleda da će sestre biti zadužene za protokol, ja valjda za široki osmeh, paradiranje i slikanje. Nego sad shvatih da ovo nimalo ne liči na reprezentativnu srpsku svadbu iz kog razloga sam neizmerno srećna u ovome trenutku. Dakle, cilj nam je bio da isključimo ključne stvari od kojih se ježim a izgleda da će se i naši dragi gosti zbog svega dole navedenog prilično smoriti
- nema svinje a ni jage
- nema kupujemo mladu i nema devera, starog svata a ni na repertoaru danas majko ženiš svoga sina
- nema cirkuske konstrukcije, ni šatre ni plastičnih čaša, ni crnog ni žutog soka
- nema šišmiša
- nema sito ni nakonjče (ako se uopšte ovako kaže)
- nema , skoro sam saznala da se to zove set meni, u slobodnom prevodu- gosti jedu dok se ne oduzmu i otkopčaju prvo dugme na pantalonama odnosno 3 sata u podfazama koje podrazumevaju poslugu predjela, čorbe, sarmica, pečenja i sl.
- nema ni subota, nego je petak od 5 popodne
- nema skidanja jabuke sa krova puškom
- nema kamere (pomerte se deco da nas sve uvati kamera)
- nema prvi ples ni mackanje sa tortom
- nema plakanja
- nema dacane da broji ukupan broj torti i procenu utošenog materijala sa 100% tačnom kalkulacijom iznosa u paru
- nema blata
- nema valjevskog ljubljenja u usta
- nema barjak
- nema kićenja kola, nema ambasador ćebeta ni frotirskih peškira što mogu brisače da vam onesposobe trajno
- nema besmislene vožnje kroz grad dok se ne posete sa svim gostima đuture - pop, matičar, vulkanizer, kalemegdan radi izrade slika koje vam "ostaju za ceo život" i svega onoga što se zove teška gimnastika za goste bez obzira na idealne vremenske uslove dok ne popadaju u nesvest od umora i gladi pa se ponapijaju pre konzumiranja projice i sira
- nema dvorište po kojem unezvereno juri celo selo jer su po zadatku rasporedjeni da rintaju ceo dan sa krpama preko ruke i u blatu do kolena , umesto da se vesele...ali ne vredi prosečno se seljak veseli tek na svakoj četvrtoj svadbi jer na preostale tri mora da rmbači ko konj
- nema ruzmarina na reveru
- nema skidanja podvezice zubima, ustvari nema podvezice uopšte
- nema 17 puta po 3 poljupca od svih gostiju nego samo 1x3
- nema ni slikanja koje ti u proseku odzme tri sata od svadbe
- nema da mladoženja pipka pevaljku(nadam se :):):
- nema slatkih devojčica da vuku pozadinu haljine ( što ne volim da je zovem venčanica)


sve ostalo ima :):):)

i ima još jedna poruka za D. - ako me ne odvede posle ovoga na neki relaks, detox, spa ili slično....i u februaru na obećano, ima da se razvedem:):):)

субота, 25. септембар 2010.

apel





izadjem ti ja posle sto godina...guzva , svi te jašu i dišu ti za vrat. Prosipaju lepljiva pića , nekontrolisano se smeju , neki nešto ćaskaju dok im ne pukne glas od burgijajućih zvukova nečega što zovu muzika, neki se i nosaju, dodiruju, "glede" se ko da su na korzo izašli....Svira neka grupa, pitamo tu neke slatke devojčice pored nas - ko je ova naštimovana družina? one kazu neka grupa iz Bora. Što mi baš i ne uliva poverenje. Odmah do nas stoji neki dečko sa pivom u ruci, zatvorio oči, pada u trans dok otvara usta izgovarajući sve reci nepoznatih nam pesama. Nije bilo teško ukapirati da im je drugar , doduše muzički netalentovan, ali dobro, poštujem sto je lojalan i što je u priči. Ulazi Teofil Pančić, pitam se da li se kući vraća noćnim prevozom? Ne poznajem nikoga....ni iz vidjenja. To je to, došlo neko novo društvo iako primećujem vršnjake a boga mi i starije kolege bar po izlazećem stažu. S vremena na vreme me iz priče sa ekipom ( ko da se nismo skoro videli i sve ispričali jedni drugima ) izbaci poneki življi ritam i tonovi što naprave na kratke periode muzičku harmoniju, ali sam generalno više u priči nego u muzici. Nema veze svakako je lepo, ali to je opet zbog ekipe. Kad malo boje razmislim ne sećam se da sam se uopšte skoncentrisala, ma ni na trenutak na okolinu ....niti sam u vidokrug ubacila više od 3/4 osobe od prisutnih 200. I tako je , kad još malo bolje razmislim, bilo i prošli put i pretprošli i mnogo puta pre. Fenomen izašli smo u društvu par ljudi i medjusobno se trovali poznatim i lepim stvarima ( na kraju krajeva toliko se znamo da je to jedino i moguće- te jedno te isto, te isto te jedno ) koliko vidim je sveprisutan i opšteprihvaćen model ponašanja koji se kolektivno primenjuje medj mladima uzrasta od 25-35 godina. Ali bez patetike, ne mogu sad ja da menjam svet i ovaj učmali grad ...problem je što nisam usamljena u ovome mišljenju i što nisam jedina koja bi ovo promenila, već naprotiv koliko čujem ima nas previše, pa mi ne ide u glavu nikako kako se sad svi ti isti ljudi ne ponašaju drugačije i kako ne menjaju sve navedeno sasvim spontano i svakodnevno . Jer ako svi isto mislimo i svi isto želimo , kako je moguće da se ne srećemo...ajd onda do sledećeg izlaska pozdrav istomišljenicima uz podsetnik da nešto promene kada sledeći put izađu

недеља, 05. септембар 2010.

septembar





evo ga i septembar!dama meseca će još malo da pričeka dok se lepo ne organizujem sa kako ja volim to da zovem papirologijom . To ti je uzmeš papir i olovku, odrediš šta ćeš sa budzetom i to tako što prvo odbijaš ono što moraš a ne voliš ...i onda lepo predješ na prelepi deo. Suština je u tome da sebi ili drugoj dragoj osobi prirediš ugodjaj koji će trajati minimum sat vremena ( može i duže).
evo nekoliko predloga
- pogledati film u kafiću kućica na vračaru - svako veče od devet izuzetne projekcije.napomena iskoristiti lepo vreme dok ne pređemo u bljuzgavicu i blatište.Dalje...
- recimo organski ne podnosim takva mesta , ali me je skorašnja poseta par izvikanih i što se mene tiče užasnih mesta, evo priznajem razoružala.Na primer, splav Amfora, subota rano ujutru , savršen doručak za pristojne pare, odlična atmosfera ( čitaj sami ste), ljubazno osoblje i najvažnije opuštajući tok reke.
- beogradski festival cveća - 25 i 26 septembar- kalemegdan! Kališ , još jedno otkriće u kojem možete uživati do festivalskog cvetnog vikenda a da po vama ne jaše i dahće more dokonih staraca i tinejdž ljubavnih parova što se poljupcima guše...dakle uslov je da odete oko 8 ujutru vikendom...garantujem sjajnu šetnju i uživanje u jutarnjem suncu dok se izležavate na klupi
- kulturni centar grad i odmah u nastavku biberče- sadržajan program KC i odlično mesto sa odličnom muzikom za čiliranje uz belo vince
- šejk za ujutru pod obavezno, a može i uveče, Online se moze pribaviti dovoljan broj recepata ...a kad se čovek izvešti, uslediće lude kombinacije . Cilj je sveže voće konzumirati najinteresantnijoj i najukusnijoj varijanti i tako podići energiju i pročistiti se
- vijača . što se mene tiče neviđeno otkriće. Nije Roki lud. Pola sata dnevno...ludilo
- za download, muzika iz filma sofije kopole-marija antoaneta
- predlog za čitanje nemam, jer je sve jedno te isto i ja čekam neko ludilo
- u cilju adekvatne nege sledi i jesenji predlog za dame, piling
- jednodnevni izleti po Srbiji- vršac