четвртак, 30. децембар 2010.

362 bonsai


bonsai

Pazarili smo fikus bonsai . Kaze meni moj D. da vidimo da li cu ga održati u zivotu . A biljka zahtevnija od novorođenčeta . Doduše, izmedju dve varijante izabrali smo ovu koja je mnogo lakša za održavanje. Zapravo , deo koji se odnosi na nazive nisam zapamtila ...valjda postoji bonsai- čitaj nemoguća misija , a ovaj drugi ja zovem fikus bonsai - i to bi trebalo da mi uspe.....iako ne sme da se pomera, mora da se orošava, pa zaliva, pa svetlost, ne sme na promaju, na proleće da se šiša, a za godinu dana da se presadi i koren skrati ne znam ni ja koliko ....neke četvrtine ....valjda! Pročitah negde da ova čudesna biljka za pruženu negu i pažnju donosi mir uma, osećaj osveženja i unutrašnju smirenost

Kad se malo uigram i opustim , taman do proleća - sredjujem terasu i krećem sa uzgajanjem začina !

363

363





čari određenih delova našega grada.

Sve ovo pišem jer sam se nedavno doselila u novi kraj sa kojim ne mogu da se srodim , pa to ti je. Doduše živim tik do pijace pa moguće da zbog toga vidjam sve i svašta.....poznajem par ljudi, a i gorica nas truje skoro svako jutro o fenomenalnim pričama sa Kalenić pijace ...otkrila nam je toplu vode....pa normalno da je gotivno na Kaleniću...ehehehe
A ova naša nema veze sa životom. Iako su vredni ponudjači šarolikog sadržaja za svaku pohvalu , izgleda da sama pijaca i starosedeoci nastanjeni u ovom delu grada ( moj novi kraj) emituju energiju koja se ne prima na moju sve i da je nakalemim i začinim onim ruzmarinom što ga valja jedna ljubazna gospodja u godinama. Trudim se da ne razmišljam i ne komentarišem, mada mi se otme pa se zanesem , pa dobijem od D. prekoran pogled od kojeg počnem momentalno da se pušim zbog nezahvalnosti. Tako ti ja zatvorim vrata i uzivam u svoja 4 zida, ne razmišljam o onome što se dešava i prolazi . Prihvatam tako što žmurim i pravim se luda. Onda krišom otvorim oči, ne mogu da odolim da ne odmerim gospođu u bade mantilu sa sve viklerima na glavi što je strčala po paklu cigara do trafike. Sva sreća pa je hladnije jer sam do skoro vidjala i gospodu u "majcama bijem ženu" kako se šepure krajem i ćaskaju sa komšijama dok češu zadnjicu.Čim otopli ispred mnogih ulaza mogu se videti čitave grupe stanara, bleje i prate desavanja ....zevaju u prazno. Prosto vam neprijatno od pogleda dok prolazite.
I bre kad će više da se uvede red i obaveza da fasade i oblik gradjevina bude umeren , da se sklone klime sa svih zgrada, da svako svoju terasu sredi. Mora li ta lila, drečavo žuta i zelena, narandžasta ....kićenje i kinđurenje.....obustavljam, iznervirala sam se


уторак, 28. децембар 2010.

odbrojavanje je pocelo.....

364
ovo ja pisem i za sutra...mada to se ne vazi!
u svakom slucaju jedna od stvari koje moram da uradim tokom sledece godine....iako sam rekla da rokove sebi necu postavljti...jeste sivenje ..Definitivno ono sto bih nosila ili nemam gde da kupim ili nemam pare za to


Florence + The Machine - Dog Days Are Over




projekat 365




Inspirisana filmom julie&julia ….mada pocela sam da citam i blog ( toplo preporucujem http://juliepowell.blogspot.com/)...
Da se vratim na temu, inspirisana idejom da istrajem u bilo cemu duže od 4 sata , zadajem sebi nemoguc zadatak….. A bliži se i nova godina (pravo vreme za pocetke:):):)) pa mi je ideja da svaki dan, ama baš svaki na ovo samo moje mesto ( primecujem da me niko I ne prati, ali nije ni vazno)stavim nesto lepo. Neke fine reči I misli, neku dobru muziku, da podelim sa sobom I to pismeno osvrt na svakodnevicu , nešto novo, može I nešto dosadno ….i jedno te isto…samo da je svaki dan!
Moj projekat za sada ima radni naziv 365
Nedavno sam posetila jedno neobično mesto sa sve nespojivom ekipom koja je zajednički došla da nauči tehnike disanja u cilju opuštanja. Naš učitelj kaže, osetite senzacije u telu i dišite u “džaji “ kad god osetite neprijatno uzbudjenje ili stres. Disanje u “džaji” - otkrivam tajnu to vam je jak udah kroz nos dok brojite do 4 i izdah takodje kroz nos dok brojite do 6 (by the way ovo me zadovoljstvo koštalo tričavih 6000 dinara)…. U petodnevnoj radionici bilo je I nekih teških pitanja , tipa - ko sam? šta sam ? gde sam? S vremena na vreme provuče se i poneka mudra priča sa sve onim monasima i nepostojećim likovima što se šetaju šumama I gorama , oni što su na hlebu i vodi, što se po snegu šetaju bosi i naravski nije im hladno jer su tehnikama disanja sebe doveli u stanje nirvane . U pričicama se uvek pojavi i neko magare, i riba što pravo iz vode uskače u tanjir…suština je da priče uvek imaju neku značajnu poruku. U jednom momentu proživljavate , zajedno sa učiteljem, ceo život u jednom dahu od rodjenja pa do smrti da biste zapravo shvatili da ste bezvremeni…..ko bond! james bond- the world is not enough .
Medjutim , kad zaboravim sve prateće situacije u kojima sam se našla za vreme trajanja radionice, kao npr. seansa koja traje oko sat vremena za koje vreme se sa diska (u čiji posed nećete doći- ne znam zašto ali mislim ni da lenonu nisu dali onda kad je bio u indiji) , čuje neki glas koji zapomaže na sanskritu……vraćam se na temu - ne mogu , a da ne priznam da me nije prijatno iznenadilo iskustvo koje sam podelila sa potpuno nepoznatim ljudima. Osim toga ne može se osporiti da filozofija na kojoj je disanje utemeljeno zapravo propagira univerzalne vrednosti, zdrav život i jedan krajnje opuštajući ritam u koji uplovite . Kod mene je radionica imala blagotvornno dejstvo i zaista sam uživala svih dana …pomenuću da je na potpuno suprotnom kraju grada , da su vremenske prilike bile mestimično do znatno zajebbb… I da me nije mrzelo da idem tamo svaki dan na šestosatnu terapiju. Umalo da zaboravim , jedva sam uspela da objasnim mom životnom saputniku da je moj izostanak od kuće sasvim opravdan.
I za kraj da začinim , sledeći nivo je radionica ćutanja . Ide se u neku planinu i ćuti se puna 3 dana. Ne znam kako ću izdržati , ali jedva čekam ….ps- poruka za mog D.- idem pa makar crkla :):):)

уторак, 28. септембар 2010.

недеља, 26. септембар 2010.





Popravlja ti moj D. neku bušilicu u Bečeju pa sam se pridružila ne bih li ispunila dan i posetila još jedno lepo mesto u kojem nisam bila. Usput se umalo nismo poubijali razmenjujući otrovne reči a sve pod pritiskom BiG day-a koji se bliži. Onaj moj LA i moje puste želje da taj dan proveden na litici dok mi west cost vetrić miluje srpski rumene obraze i vitla mi po glavi ne ostavljajući sumnji ni "mikromilimetar" prostora da se širi....dok razmenjujemo potvrdne odgovore puni sebe očekujemo bezbrižno svetlu i neizvesnu budućnost.
Čitam juče jedan tekst Biljane Srbljanovic koja se sastaje sa poznanikom, Francuskim državljaninom, koji ne znam kojim putevima treba izvesno vreme da provede u Srbiji...sastanak je i organizovan kako bi stranac saznao sta ga čeka odnosno kako bi mu pojasnila po čemu su to Srbi jedinstveni odnosno šta je to tako tipično za Srbe , nešto samo naše. Ona mu priča o žučnim rasprava za stolom dok se jede neograničena količina supermasne hrane. ...da vičemo kada pričamo, ljubimo se po tri puta, vredjamo se dok vozimo, lepe su nam devojke ....i ne jos mnogo toga , ali za kraj, kad je već jesen- tu je i neizbežni miris paprika kada cela Srbija pravi ajvar.
Ja imam spisku da dodam još mnogo toga, što ću učiniti nekom drugom prilikom, a ovoga puta ....kad će mi se već desiti, a i da ulepšam ovu mirisnu jesen, spisku dodajem srpske svadbe koje se zahuktalo pripremaju do izmaka posta tj. do kraja oktobra . Dok se tetke , strine, ujne i babe prže zajedno sa paprikama i sa sebe ljušte poslednji sloj preplanule kože, kisele kupus i krastavčiće, peru burad za karfiol i šargarepu , teku i pripreme za moje veliko veselje ....a koje se polako ali sigurno pretvara u pravi trandebal , što bi rekla moja mama. Kako sam se našla u svemu ovome šatro nemam pojma , ali pokušavam da održim neki lažni nivo....mada se ne radi o nivou već o potrebi da se makar taj dan ne potresam i nerviram oko protokolarnih stvari. Izgleda da će sestre biti zadužene za protokol, ja valjda za široki osmeh, paradiranje i slikanje. Nego sad shvatih da ovo nimalo ne liči na reprezentativnu srpsku svadbu iz kog razloga sam neizmerno srećna u ovome trenutku. Dakle, cilj nam je bio da isključimo ključne stvari od kojih se ježim a izgleda da će se i naši dragi gosti zbog svega dole navedenog prilično smoriti
- nema svinje a ni jage
- nema kupujemo mladu i nema devera, starog svata a ni na repertoaru danas majko ženiš svoga sina
- nema cirkuske konstrukcije, ni šatre ni plastičnih čaša, ni crnog ni žutog soka
- nema šišmiša
- nema sito ni nakonjče (ako se uopšte ovako kaže)
- nema , skoro sam saznala da se to zove set meni, u slobodnom prevodu- gosti jedu dok se ne oduzmu i otkopčaju prvo dugme na pantalonama odnosno 3 sata u podfazama koje podrazumevaju poslugu predjela, čorbe, sarmica, pečenja i sl.
- nema ni subota, nego je petak od 5 popodne
- nema skidanja jabuke sa krova puškom
- nema kamere (pomerte se deco da nas sve uvati kamera)
- nema prvi ples ni mackanje sa tortom
- nema plakanja
- nema dacane da broji ukupan broj torti i procenu utošenog materijala sa 100% tačnom kalkulacijom iznosa u paru
- nema blata
- nema valjevskog ljubljenja u usta
- nema barjak
- nema kićenja kola, nema ambasador ćebeta ni frotirskih peškira što mogu brisače da vam onesposobe trajno
- nema besmislene vožnje kroz grad dok se ne posete sa svim gostima đuture - pop, matičar, vulkanizer, kalemegdan radi izrade slika koje vam "ostaju za ceo život" i svega onoga što se zove teška gimnastika za goste bez obzira na idealne vremenske uslove dok ne popadaju u nesvest od umora i gladi pa se ponapijaju pre konzumiranja projice i sira
- nema dvorište po kojem unezvereno juri celo selo jer su po zadatku rasporedjeni da rintaju ceo dan sa krpama preko ruke i u blatu do kolena , umesto da se vesele...ali ne vredi prosečno se seljak veseli tek na svakoj četvrtoj svadbi jer na preostale tri mora da rmbači ko konj
- nema ruzmarina na reveru
- nema skidanja podvezice zubima, ustvari nema podvezice uopšte
- nema 17 puta po 3 poljupca od svih gostiju nego samo 1x3
- nema ni slikanja koje ti u proseku odzme tri sata od svadbe
- nema da mladoženja pipka pevaljku(nadam se :):):
- nema slatkih devojčica da vuku pozadinu haljine ( što ne volim da je zovem venčanica)


sve ostalo ima :):):)

i ima još jedna poruka za D. - ako me ne odvede posle ovoga na neki relaks, detox, spa ili slično....i u februaru na obećano, ima da se razvedem:):):)

субота, 25. септембар 2010.

apel





izadjem ti ja posle sto godina...guzva , svi te jašu i dišu ti za vrat. Prosipaju lepljiva pića , nekontrolisano se smeju , neki nešto ćaskaju dok im ne pukne glas od burgijajućih zvukova nečega što zovu muzika, neki se i nosaju, dodiruju, "glede" se ko da su na korzo izašli....Svira neka grupa, pitamo tu neke slatke devojčice pored nas - ko je ova naštimovana družina? one kazu neka grupa iz Bora. Što mi baš i ne uliva poverenje. Odmah do nas stoji neki dečko sa pivom u ruci, zatvorio oči, pada u trans dok otvara usta izgovarajući sve reci nepoznatih nam pesama. Nije bilo teško ukapirati da im je drugar , doduše muzički netalentovan, ali dobro, poštujem sto je lojalan i što je u priči. Ulazi Teofil Pančić, pitam se da li se kući vraća noćnim prevozom? Ne poznajem nikoga....ni iz vidjenja. To je to, došlo neko novo društvo iako primećujem vršnjake a boga mi i starije kolege bar po izlazećem stažu. S vremena na vreme me iz priče sa ekipom ( ko da se nismo skoro videli i sve ispričali jedni drugima ) izbaci poneki življi ritam i tonovi što naprave na kratke periode muzičku harmoniju, ali sam generalno više u priči nego u muzici. Nema veze svakako je lepo, ali to je opet zbog ekipe. Kad malo boje razmislim ne sećam se da sam se uopšte skoncentrisala, ma ni na trenutak na okolinu ....niti sam u vidokrug ubacila više od 3/4 osobe od prisutnih 200. I tako je , kad još malo bolje razmislim, bilo i prošli put i pretprošli i mnogo puta pre. Fenomen izašli smo u društvu par ljudi i medjusobno se trovali poznatim i lepim stvarima ( na kraju krajeva toliko se znamo da je to jedino i moguće- te jedno te isto, te isto te jedno ) koliko vidim je sveprisutan i opšteprihvaćen model ponašanja koji se kolektivno primenjuje medj mladima uzrasta od 25-35 godina. Ali bez patetike, ne mogu sad ja da menjam svet i ovaj učmali grad ...problem je što nisam usamljena u ovome mišljenju i što nisam jedina koja bi ovo promenila, već naprotiv koliko čujem ima nas previše, pa mi ne ide u glavu nikako kako se sad svi ti isti ljudi ne ponašaju drugačije i kako ne menjaju sve navedeno sasvim spontano i svakodnevno . Jer ako svi isto mislimo i svi isto želimo , kako je moguće da se ne srećemo...ajd onda do sledećeg izlaska pozdrav istomišljenicima uz podsetnik da nešto promene kada sledeći put izađu

недеља, 05. септембар 2010.

septembar





evo ga i septembar!dama meseca će još malo da pričeka dok se lepo ne organizujem sa kako ja volim to da zovem papirologijom . To ti je uzmeš papir i olovku, odrediš šta ćeš sa budzetom i to tako što prvo odbijaš ono što moraš a ne voliš ...i onda lepo predješ na prelepi deo. Suština je u tome da sebi ili drugoj dragoj osobi prirediš ugodjaj koji će trajati minimum sat vremena ( može i duže).
evo nekoliko predloga
- pogledati film u kafiću kućica na vračaru - svako veče od devet izuzetne projekcije.napomena iskoristiti lepo vreme dok ne pređemo u bljuzgavicu i blatište.Dalje...
- recimo organski ne podnosim takva mesta , ali me je skorašnja poseta par izvikanih i što se mene tiče užasnih mesta, evo priznajem razoružala.Na primer, splav Amfora, subota rano ujutru , savršen doručak za pristojne pare, odlična atmosfera ( čitaj sami ste), ljubazno osoblje i najvažnije opuštajući tok reke.
- beogradski festival cveća - 25 i 26 septembar- kalemegdan! Kališ , još jedno otkriće u kojem možete uživati do festivalskog cvetnog vikenda a da po vama ne jaše i dahće more dokonih staraca i tinejdž ljubavnih parova što se poljupcima guše...dakle uslov je da odete oko 8 ujutru vikendom...garantujem sjajnu šetnju i uživanje u jutarnjem suncu dok se izležavate na klupi
- kulturni centar grad i odmah u nastavku biberče- sadržajan program KC i odlično mesto sa odličnom muzikom za čiliranje uz belo vince
- šejk za ujutru pod obavezno, a može i uveče, Online se moze pribaviti dovoljan broj recepata ...a kad se čovek izvešti, uslediće lude kombinacije . Cilj je sveže voće konzumirati najinteresantnijoj i najukusnijoj varijanti i tako podići energiju i pročistiti se
- vijača . što se mene tiče neviđeno otkriće. Nije Roki lud. Pola sata dnevno...ludilo
- za download, muzika iz filma sofije kopole-marija antoaneta
- predlog za čitanje nemam, jer je sve jedno te isto i ja čekam neko ludilo
- u cilju adekvatne nege sledi i jesenji predlog za dame, piling
- jednodnevni izleti po Srbiji- vršac

среда, 11. август 2010.

Sia - Breathe Me w/ lyrics



uz ovu numeru sam plakala kao malo dete ...ona prati poslednju epizodu petog serijala HBO serije - six feat under

ko god da na ovome svetu obozava ovu seriju i kune se u istu kao i ja moze odmah da mi se javi kako bi uvelicali klub ljubitelja ovog savrsenog serijala

уторак, 10. август 2010.

inspiracija







opet sam se ispraznila kao baterija. ovo su poslednji trzaji. Kao kad imaš daljinac pa ti odu baterije a ti ih izvadis pa udaraš jednu o drugu i duvas u njih kao kad je zima onako u ruke i onda uspeš da obrneš jos jedan krug i to pun....sa sve kablovskom i postojećih 78 kanala. Koja glupost , kad se samo setim da smo jednako isto ziveli sa puna 3 kanala kao i danas . Nije ni čudo da smo se ispraznili....ili sam se to samo ja ispraznila! sve mi se neke gluposti vrzmaju i po glavi a što je najgore smenjuju se neverovatnom brzinom. Koliko god ja pokušavala da nemam misli, da ni o čemu ne razmišljam, ne vredi.


Sad nam plasiraju filozofiju jednostavnog i usporenog života tako da to postaje čista ironija. Mislim kako da živiš sporo kad ti tempo koji ti zadaju redom kuća, poslodavac,životni saputnik, prijatelji, kolege, sopstveno biće koje vapi za drugačijim sadržajem osim jedno te isto te jedno te isto, promena sredine etc……

Da mi je samo preko mosta da predjem ko čovek, pa da makar stignem do zoološkog vrta (iako nemam dete i više nisam dete), da vidim gazelu kojoj ne treba na svaka 3 meseca restauracija . Jedino što sam uspela to je da čitajući novine, podrazumeva se online , vidim mešanca magarca i zebre- to je zapravo magare sa šarom zebra samo na nogama…...ludilo! evo priznajem to nema šanse da bih videla negde u beogradu I nije mi žao što sam u ovom slucaju bila virtuelni posmatrač života i sveta !

Nego to nije uopšte tema i nisam mračna iako sam se ispraznila, vec naprotiv, samo bih da umirim misli kontrolišem ih i usmerim u idealnom smeru- napolje iz moje glave. Tu im nije mesto jer je to idealno mesto da se kao bakterije razmnozavaju i izazivaju glavobolje i umaraju mi vijuge....nego opet sam skrenula sa teme treba mi tema za novu pricu a nje ni od korova . To je bila poenta da zabeležim to pa me možda nešto i udari i pobije ove bakterije kao dobar antibiotik!

недеља, 08. август 2010.

среда, 04. август 2010.

Robyn - Be Mine - New Version

hocu da idem u LA







hocu da idem u LA
da se tamo udam...na jednom mnogo lepom mestu.... prikacila bih sliku bele haljine -da ne kazem vencanice, ali to je tajna

уторак, 03. август 2010.

недеља, 01. август 2010.

There's no place like home



ja vec godinama uvežbavam da , što je moguće duže budem sa pridošlicama na strogoj distanci. Čuješ mene uvežbavam...to mi je zapravo prirodno stanje. Gde se posle nit na koju možeš da se isečeš izgubi, niko ne zna. Nekom magijom nestane kao da između je prošlo samo par dana , a ne cela godina kako se obično u poslednje vreme dešava . To mi je neka čudna mera i nemam pojma koji faktor je od uticaja da se ovaj period neprestano produžava. Izgleda da je direktno srazmeran godinama koje punim. Dakle moj će vam osmeh poželeti dobrodošlicu, ali zato ćete se od moga pogleda smrznuti i poželeti da pobegnete momentalno u toplije krajeve....tropska klima u mom se prisustvu može osetiti samo i jedino po zasluzi. Ne mislim ja da sam nešto posebna, naprotiv...eto samo takva mi je ambalaža. Šta ćeš treba joj vremena da se prilagodi sadržaju koji dolazi.
There's no place like home

понедељак, 26. јул 2010.

करो, ज्वेज्दा, करो,





Kojim putevima završismo na tinejdzerskoj žurci nemam pojma….samo molim boga da je to bila nečija mladja sestra ili brat, ne znam ni kod koga smo bili. Da izbegnemo gužvu , preteranu alkoholisanost I amatersko uživanje u lakim drogama uhvatismo se stepenica i produžismo do samoga vrha…taman kada nam je ponestalo kiseonika koknusmo se dexametazonom:):):) i posadismo na krov. Pleksigas ili glas , šta već ….nekakav materijal na koji smo posedali a od kojeg je sačinjen taj glupi krov, slomio se u paramparčad a nas četvoro završili smo na spratu ispod . Bože me sačuvaj! Kako propadosmo na taj sprat niže sjatiše se svi ti adolescenti oko nas bog zna kako predusretljivi i ljubazni sa sve nekim raznovrsnim pićancima i cigarilosima sa ukusom cimeta. Muški deo, tačnije njih četvorica, nosi škotske suknje...ladno, ne kao foru, nego mrtvi ozbiljni. Ja razliku ne primećujem ali kažu da se razlikuju nijanse i rapored šara a i svako ima neku svoju foru u gornjem delu. Prsluk, bela košulja, jedan neku majcu sa kravatom. Puni su sebe i užasno podsećaju na engleske prestolonaslednike. Tu su i neke čudne gospođice ! a i svi se lože na neke teške priče. A valjda im delujemo ozbiljno ili hoće da ostave utisak, a možda ih posebno inspirišemo pa kreće priča o palestini, naoružanju, samo na trenutak o globalnom zagrevanju, pa povratak na miroljubivu koegzistenciju....mir u svetu, pa hop na twiter kao prozor u svet stanovnicima trećeg sveta...ma mrš! Svi ste mi vi puni razumevanja za socijlano ugrožene i ratom zahvaćene . Od priče poče da nas hvata muka i sva sreća pa se našem članu ekipe zaista i smučilo ....uhvatismo maglu pod izgovorom da moramo da ga vodimo uz podrazumeva se izvinjenje za pleksiglas ili šta već

недеља, 25. јул 2010.

rashlađivanje





nekako i obavim što moram u toku dana, a onda se posadim ispod klime i čitam....kakve šetnje, gde da pođem kad jedino mogu da se smandrknem negde pod uticajem bolesnih uv zraka. I kako da podnesem četiri fena koja mi duvaju nepristojno blizu i to tako da iritiraju i onemogućavaju bilo kakav pokret i zdravu misao...izazivaju nesnosnu nervozu, vlažnost maloga kupatila ili saune na poslednjem uzvišenju . Garderoba što se lepi i fiksira za prevoje nogu i ruku. Brushalteri, postoji li šta gluplje ...ja glasam da je to najgluplji izum milenijuma, fuj, fuj i opet fuj! i šta onda, gde da se brčnem, gde da se ohladim izuzev u sopstvenom domu pod uslovom da je klimatizovan i da zabodem najudobniji položaj ne bi li se bez trunke muke udostojila da pratim živote nekih čudnih junakinja putujući po lombardiji, korzici,alzasu i dolini dvoraca loare, putevima svile i retkih začina iz azije, jureći skakavce nepoznatih ekosistema...britansko plemstvo i američki geto, istočni berlin i prašume amazona....pitaj boga gde se ja sve ne nadjem dok rashlađujem glavu i borim se sa komarcima bolje nego ovi naši nesretnici( ovi što se svaki dan spremaju da zaprašuju)

joga droga




Na šta nam se život sveo....kreme sa visokim zaštitnim faktorom, hijaluron, hidriranje i vitaminiziranje najvećeg ljudskog organa kože a sve radi ukljanjanja pomorandžine kore (usput muški rod nema pojma o istoj), praćeno aromaterapijskim užitkom na u krv skupom vikendu u centru ( to vam je ono što se narodski zove spa) sa podrazumeva se taiči uplivom u paralelni svet gde ti joga učitelj iščaši kuk, slomi 4 pršljen i uznemiri dvanaestopalačno crevo....učakrili se dabogda sa sve šargarepom puta celer podeljeno sa špargla (zamalo da napišem švargla), vrlo prosta formulica. Meditiraj dok ne umreš od umerenosti dok u isto vreme downloduješ na svoj novi gadjet najnoviji program za mršavljenje koji sabira kalorije sa minimalnim procentom greške, posnim prstima dodirujući tachscreen ekran...a sve to dok te masira neka naeelektrisana negativno (to si joj ti prenela) gospodja koja pokušava da ti tretira mušku stranu i treskajući rukama pokušava da izbaci lošu energiju nastalu kao posledicu "izuzetne" komunikacije sa roditeljima...da ne pričamo da ćeš na kraju završiti kod svršene doktorke medicine koja se premorena posle deset sati stažiranja u bolnici za kardio vaskularna oboljenja jedva dovukla u popodnevnu smenu kozmetičkog salona ne bi li skidala kurje oči, turpijala kandže kao pripremu za french mani-pedikir i masirala smrdljiva stopala kako bi zadovoljila egzistencijalne potrebe dok se negde oko 40 ne zaposli za stalno i onda te primi na pregled nakon što joj putem posrednika pravo u "pdže" posadiš koverticu punu "škea" taman toliko da uradi manikir samo 356 puta ....

dakle devojke pouka teksta je-odoh da turpijam ja knjigu a može i tastaturu jer svašta ću sa glavom uraditi za 2 sata umesto da mi budući primarijus lakira rožnate tvorevine

alkohol




a sto volim da pijem, pa to je čudo. Kad se setim davnih dana i samih početaka i koliko mi nije bilo jasno šta će to bilo kome u životu...i godine koje su prošle i ostavile me u neznanju kako je sa isim živeti savršeno ...pa sve do kobne večeri kada mi se desilo da nemam pojma kako se veče uopšte odvijalo, šta sam i kome se obratila, legla , zaspala i ujutru se probudila u neverovatnoj odevnoj kombinaciji i ladno otisla na trčanje oko pola sedam...uredno odradila svojih 45 minuta uzivala u zelenilu, čudom se čudila kako nemam glavobolju niti težinu koja nose alkoholna isparenja....sve je bilo super do prvog telefonskog poziva....aauuu!
tada shvatih da sam alkohol počela da konzumiram bez svesti šta mi isti može sa životom učiniti. Verujem da ogromna većina takodje nema pojma o ovome o čemu sada pišem. Mada znate kako kažu, izeš provod ako te posle istog nije sramota! Podržavam i obožavam svakoga ko se samnom nađe u magli neuspelih večeri...večeri čiji sadržaj može da upotpuni samo i jedino šljokanje, baljezganje, nekontrolisano smejanje, jutra i priča posle.
Ima jedna super priča o kafani koju su posećival alkoholičari po zanimanju...mokra braća...e sad, zna se šta je delirijum tremens i da se najvećem broju alkoholičara u ovome stanju prividjaju beli miševi. Ovo je halucinacija koju dele svi kao nekakav zajednički etil alkoholom obojen san.....da se vratim na kafanu...jednoga lepog dana baš u vreme kada se svi potrefe i sretnu na 17 pivcetu, jedan šaljivdžija otvori punu kutiju belih miševa i pusti ih da mile po kafani. Svi su ih videli, ali su se pravili ludi svi do jednog da ništa ne primećuju. Tako vam je to , jednako teško priznati drugima i sebi

Ja kao jedna fina dama koja prezire miševe odlučila sam da prekinem sve ovo i od sada pa na dalje i ubuduće pijem samo u odabranom društvu i to samo Jack...dva, tri i to bi bilo to. Ono fino vino uz ručak ili večeru se ne računa

podrazumeva se da ću se naravno još koji put u životu u sećanje na stara dobra vremena obeznaniti negde sakrivena od očiju javnosti i očiju neinteresantnih devojčica a i dečaka što vole u svemu umerene dame jedino preterane u gluposti i dosadi....

уторак, 20. јул 2010.

среда, 14. јул 2010.

Julska Dama












+ gratis predlog za mesec jul

film Praznik u Rimu

sa mog omiljenog sajta http://zenhabits.net/


Smile , breathe & go slowly


Francuzi, burke i heroji

Povodom zabrane nošenja burki u Francuskoj i propisanih novčanih i zatvorskih kazni ..

Od septembra svaka žena (ne bas svaka samo nindže) koja se bude prošetala sasvim slobodno prolazeći npr. pored Notre Dame i neprimetivši velelepni vitraž , a padne joj na pamet da skriva lice i telo moraće da napravi poseban “pdže“ za minumum 150 evra koliko iznosi najmanja kazna. Oće da ih skinu Francuzi pa to ti je! Imajte u vidu da je burka ono crnilo gde preko očiju ide i mrežica a kojim povodom smo se u mom bliskom okruženju danas raspričali na temu šta bismo pomislili da nam gospodje ( a ko zna, ladno ispod može da bude i dingospo) krenu u susret. Dok sam ja sasvim sigurna da bih se zbunila otkud ova podmornica - jer ispala iz romana 20.000 milja pod morem??? Ili crni duhovi zaj.... pogleda ako ga uopšte uhvatite (mislim na pogled) moja draga prijateljica kaže da joj ovaj pokretni objekat više liči na plast sena ....doduše u crnoj boji , mada nisam sigurna da se burke proizvode u drugim bojama, seno mi nekako živahno a i odmah se setim onog crtanog filma gde se crna ptica pretvara u plast sena ( šta li je autor popio kad je u glavi skrojio ovakvu animaciju , pitaj boga .... nebitno je čijeg boga pitaš)












Heroj današnje priče, pored koliko sam čula 2000 užasnutih muslimanki koje to rade isključivo iz ubeđenja ( mada meni isti utisak ostavlja i ono naše jeleče....ali o ukusima ne treba ....), je ipak autor plasta sena a koja ladno može svaki dan u zavodu za intelektualnu svojinu da podnese zahtev za zaštitu prava na najluđe opise i kombinaciju reči i izraza koji vam garantujem ne bi pali na pamet ni u snu. Ona potpuno zasluženo zauzima značajno mesto u priči i polaže autorsko pravo na gomilu izraza koji me svakoga dana dovode do suza, počećemo od - iš iš iš!

Iako se prilično dobro smejem na gomilu narodnih umotvorina a koje su, gle čuda prikupljene od jednog slepca , ove naše - iako samo njoj savršeno stoje i klize kao da je navijena, zaslužuju posebnu pažnju i mesto u priči i budućim pričama. Istima se uglavnom sluzi dok vodi telefonske razgovore.

Ona je nepresušni izvor krajnje neobičnih doskočica , u opisima prelepo preterana, kitnjasto dekoriše ličnosti i događaje mameći isključivo osmehe i carsko raspoloženja.

otkrili smo neke musli-snack, šatro 95 kalorija ,a lepo preseku onu najgoru glad negde oko podne , pa svaki dan menjamo ukuse i tražimo favorite ...sve dok ona ne kaže – „favorit mi je fitness onaj sa suvim grožđem , ovaj mi mnogo udara na bananu takoreći ekstrat od banane!“

Ili

„Sve je to moja mala - bečka škola, brdski odsek, smer debela ladovina!“

„Jaoj mala što si dosadna, ko tesne gaće“

„Ej , od jutros žderemo ko četiri oposuma“

„Kakav dan , dete mi juče duvalo, besna ko puška“

„Šta mi se tu izražavaš u desetercu“

„Jel tebi glava samo za šešir služi“

„Ceo dan smo na vrućoj liniji“

„ Imam para ko žaba dlaka!“

„Jel on to tebe preslišava šta si zapamtila od njegovih velikih reči... on i njegove guslarske večeri , sav mi je on ...“

„Pogledaj kako sam rekla NE, kao 48 godine !“

„I tako ti mi zabezeknuto buljimo !“

„Nisu imali tu skrenutu pažnju inače bi oni provalili na šta sam mislila !“

„Ima uši ko dva lista kupusa!“

„Ma važi evo kunem se - Keva da mi žvaće kaktus!“

„ Ne kapiraš,što jel imaš kačamak u glavi!“

понедељак, 12. јул 2010.

Samo da kiše ne bude



Živela Vojvodina




Sticajem čudnih životnih okolnosti poslednjih meseci svaki vikend provodim u Vojvodini. Što sam duže tamo, to sam sve više zbunjena različitošću istih nam državljana i sve više zagovornik autonomaške ideje, ali na polju individualnosti. Sve vam je jasno još dok se šetate ulicama . Ovaj tekst je politički bezbojan i krajnje dobronameran... reših da materijalizujem lepo vreme koje tamo provodim tj da oživim na papiru beskrajnu opuštenost koju u Vojvodini možete osetiti , tišinu koja uspavljuje , mnogo dobro spavanje sa sve gromkih hrkanjem .

a pre svega nezaboravna jutra

Zna li se u današnjem svetu - šta je jutro. Ovaj tekst nastao je u Slavu Jutra, a sve zbog činjenice da smo potpuno zaboravili koliko je ono značajno i za one što ne rade a spavaju do dva i za one što rade ali im jutro prolazi u trci , oznojeno i napeto. Za jutrom nesnosno patim još od kada su me kapitalisti uzeli pod svoje i počeli da se bahanališu sa istim tražeći da u ovo za mene najdragocenije vreme trčim, jurim, posrćem , pregovaram, nagovaram, pišem, brišem, vičem, mlatim, procesuiram, instruišem, povezujem, kombinujem....tempom koji će mi stopostotno doneti povišen pritisak, holesterol i trigliceride, sedimentaciju (ovo sam čula da je zaj....), tremor u mišićima, usporen metabolizam i kao krajnju posledicu niz psihosomatskih oboljenja....zato ti ja svaki vikend idem na rehabilitaciju. Kakav spa , kakvi bakrači ... welness itd, Vojvodina je keva


Lepo ti ja poranim u subotu, spremim se za trčanje ponesem 130 dinara , nabijem mp3 u uši pustim nešto da me dobro razbudi i razdrma taman dok stignem do parka. Tamo se opustim i uživam u tišini. Trim staza lepo ko na Košutnjaku, ptičice, debela hladovina i još deset kugova. Onda brzo hodanje i disanje ( reče mi jedan pametni čika da čovek koristi samo trećinu disajnih kapaciteta čime sebi uskraćuje verovali ili ne, životnu sreću i radost ) ...u tom duhu opletem jos 3 / 4 kruga duboko dišući....onda produžim na pijacu , pa sve pipnem , sve pitam, pa se malo cenkam. Kao rezultat imam za 100 dinara dva velika buketa belih rada , stim da je jedan buket Žuto-Belih rada ...drugi beli. Za 30 kinti pazarim 0,75 litara vode da pijuckam do kuće

Pa lepo prošetam do kuće nazad, svi mi se javljaju....divota! Raširim se po terasi na jastucima uživam u jutarnjem suncu i od dve flaše VODA-VODE napravim providne kockaste vaze . Znate kako izgledaju , ne biste verovali. Pa u jedan ćošak stavim bele i pored one male dve bele svećice za uveče da napravim atmosferu ....a u drugi dijagonalno ćošak stavim žute bele rade i dve žute svećice....osunčam se malo pa otvorim da pišem , posle da čitam.....i onda odremam da odsanjam do kraja vojvođanski san


субота, 10. јул 2010.

accessories




rukavice, shoe and hair clips, pojas - obi belt





четвртак, 08. јул 2010.

Sojenica
















sojenica

moja ideja davnih dana bila je da kupim jednu finu sojenicu ( sa jednim kulturnim odeljenjem u narodu poznato kao soba sa nišom), a boga mi i sa terasom pokrivenom zavesama od tila koje bi se vijorile na vetru i igrale oko dima što ga u neverovatnim količinama proizvodi mehanizam za odbranu od komaraca...



sa sve jastucima i asurama za sedenje na podu i onim ventilatorom velikim što stoji na plafonu i vrti se praveći povetarac unutar drvene konstrukcije.......... i jednim odgromnim krevetom u kojem može da spava minimum šestoro , doduše poređanih kao vezene paprrike one ljute ali savršeno složene u velike tegle i to one što jednu jedeš celu zimu ......čisto da sistem za varenje zapališ do usijanja a sve da bi se na leto baškarila u kratkom šorcu pored reke.


I ovo pre, a i ovo što sledi je moje suvo maštanje , ali ako jednog dana uspem , to će biti sjajno! Pazite sad sa Savske strane ima i vode i struje što mi daje mogućnost da napravim načitanim gostima potpuni ugođaj. Dakle muzički uređaj + projektor za filmove koje bismo gledali, a pre svega društvo željno opuštanja i smejanja. I tako jednom nedeljno ostavlja se nedelju dana za razmišljanje o prethodnom i spremanje za sledeći susret.

Dozvoljeno i poželjno čitanje napisanih priča, odlomaka iz omiljenih knjiga , gledanje dokumentaraca , biografije interesantnih ličnosti, pisanje na zadatu temu .Pri samoj pomisli da postoji jedno ovako lepo mesto, ja sva treperim i silno želim da se isto što pre desi ili da me zadesi neko čudo pa da nekako realizujem ideju. Zaboravih da kažem da je za one koji nisu skloni pisanju , dozvoljeno i oratorstvo dakle pričanje priča ili otvaranje raznoraznih tema kao i prisustvo i otvorena dobrodošlica za sve one koji bi makar samo poneli neko lepo vino i uveličali svojim prisustvom slavlje velikih ideja....Dozvoljeno je i ćutanje , šta god da vam se radi . Može i učenje nekih novih veština, crtanje, pravljenje korisnih sitnica , ukrasa, mašna.....ili recimo pravljenje cvetnih aranžmana, zavesa, prekrivača, suknji i šotceva od starih stvari....dan joge , dubokih izdaha i uzdaha, kupanje u reci. Pronadjimo u sebi ono što nismo imali pojma da uopšte imamo



Find something you`re passionate about and keep tremendously interested in it.

Julia Child













Be yourself; everyone else is already taken.

Oscar Wilde

Kaže meni pre neki dan taksista- "što se teško živi , ljudi bre kopaju po kontejnerima, eno gledam jutros sve ih je više i više!". …ja klimam glavom, potvrđujem i mislim se u sebi-da ne seva i da nemam strah da će me spžiti zalutali grom i da nisam od pola sedam jutros na nogama do kasno u noć, ne bih ti ni sela .Nego bre lepo i ja da kopam gde stignem I šta stignem.

Ne drži me mesto. Taman krenem i jedva se nakanim da nešto konstruktivno uradim, ja jedva da izdržim pola sata to isto radeći i gotovo. Nemam pojma koji mi je đavo. Nešto razmišljam , disciplina je jedna mnogo zaj… stvar. Koliko nas na ovome svetu živih stvorova zapravo uradi ono što u toku dana sebi zada I zamisli. Zadatak postaje još teži kada tako treba iz dana u dan. Dakle dugoročno. Ne vredi ja sam sasvim sigurna u to da na svakih pet godine ( to je moja mera) treba radikalno izmeniti unutrašnju energiju , sastav i strukturu života . U suprotnom rizikujete da zabodete melanholično raspoloženje. Čuješ molim te , kriza kao poziv za buđenje! Ja zaspala ne mogu da se probudim . Nizak pritisak, boli me glava, ma važi , mrzi me da živim, a kad se zapitam zašto , sve mi nekako zaigra . Bez obzira na savete velikih ekonomskih stručnjaka ( u srbiji isti ne postoje) ja ipak predlažem, smanjenje potrošnje. Da budem preciznija skoro pa obustavljanje. Štednja je u modi ovog leta i kopanje po glavi u cilju pronalaženja adekvatnih rešenja

Dakle vraćam se korenima, dostojanstveno . Domaća radinost - dovesti veštine ulepšavanje do perfekcije i to da se do kraja leta izvežba tako da se potrebno vreme smanji na minimum( onako kao kad menjaju gume na formuli 1)....probuditi maštu, pokrenuti motore sa unutrašnjim sagorevanjem, pospešiti duhovni napredak.


Predlozi za klošarsko leto

1. Šetnja do Botaničke bašte- iako živim u Beogradu od rođenja nisam se udostojila da posetim istu...sramota

2. Smoky eyes i nude look- ma kakav kurs šminkanja, sve ima na youtube a za uspeh potreban kreon, bež senka , rumenilo, mascara i sjaj…već posedujem

3. Žuti I ciklama nokti- videh u dm neke lakiće za 160 dinara

4. Kaylie Minogue i Jusy Fereri - free dowload

5. Narukvice i japanke – japanke sa lepo nalakiranim noktima i one za par stotina dinara izgledaju savršeno

6. Knjige – Erkhart Tol- na internetu, moc sadasnjeg trenutka

7. Plivanje , iako je organski ne podnosim, Ada oko pola sedam, makiška strana sasvim u redu

8. Čitaj, čitaj i čitaj - za knjigu se uvek ima vremena.... pozajmiti

9. Svaki dan odvoji sat vremena da naučiš nešto novo, nebitno je šta samo da je novo..

10. Obidji preko neta new york – šetnja central parkom, tajms skver, shoping za jedan dolar

7 Downloduj surplus dokumentarac i zainat smanji potrošnju


среда, 30. јун 2010.

ponuda i potražnja



A nisam ni sanjala da će biti ovako, nikada! Život me nespremnu iznenadio. Kažu da onaj ko može i ume ne pati, niti se opterećuje stvarima koje nema. Život mi je pokazao da je sve suprotno od onoga što zamišljaš da si i da će ti se desiti. A posle nek mi neko kaže da moraš nešto jako da poželiš i to će ti se ostvariti, ma neka se nosi baš, i to zajedno sa svojom jeb.... filozofijom. Ne želiš dovoljno, moraš nešto da uradiš, moraš da se trudiš, ma terajte se bre svi i opet !

Dakle život je ono što ti donesu ljudi koji dolaze i odlaze, a bićeš srećan ako zadržiš ono što valja. Moj problem je što mislim da niko nije za mene dovoljno dobar. Dakle imate posla sam jednim govnarom, a sve je bilo jasno jos tog juna davne .. godine....i da se ne lažemo, svaki je čovek na ovome svetu takav, stoga nisam posebna osim u priznanju istog. Ceo život čovek traži bolje, nikada nije zadovoljan, misli da još nešto treba da proba. Proganja ga ta misao, dosadno mu je , upada u melanholična stanja pitajući se šta bi sada trebalo da promeni. I kada dobije ono što želi ne može da odoli želji a da i to ne promeni, a ukoliko ne uspe ići će dalje. Ostaje da se podelimo na "kukavice" koje pristaju na to što imaju jer im se ne da da ostanu sami, i "hrabre" koji ostadoše ceo život sami mlateći praznu priču o uzrocima. I jedni i drugi prenose lošu energiju na okolinu, pa nam ne gine poligamija kao jedini prihvatljiv oblik življenja.

Danas je sve na prodaju a ti si samo jedan u nizu proizvoda u ponudi. I izeš ti dobar proizvod ako ne znaš kako da ga prodaš, nebitno je za koje pare , već kome. Kupac je u današnjem svetu jedna prilično izgubljena i zbunjena osoba, i ubi nas globalizam na svim poljima. Podjimo samo od najobičnijeg primera kupovine čokolade. Dakle udješ li u supermarket, sve ćeš znati osim koju jeb... čokoladu da kupiš. I kada je izabereš , faktor sreće odigraće presudnu ulogu, potrošićeš se na nju minimalno, zadovoljstvo će svakako biti kratkog roka, i veruj mi probaćeš drugu sledeći put. I tako u nedogled. I kad misliš da si najzad našao pravu, proizvođač će te i opet namamiti da probaš još jednu...i još jednu...dakle draga moja čokolado, ukoliko se ne prilagodiš uslovima i zahtevima tržišta, osta ti meni na rafu sama sa identičnim ti drugaricama. Tako nam se život sveo na vreme koje provedemo pokušavajući da zaradimo koji dinar, kako bi probali sve što nam današnjica daje u svojoj bogatoj ponudi.

Moj problem je što ja i dalje verujem da ću ja , kao jedna fina čokolada naći put do jednog hrabrog sladokusca! Nevolja je u tome što nemam baš strpljenja za ceo propratni sadržaj koji danas valjda zovu advertajzing. A surova je istina koja kaže da drugačije ne može... jednostavno ne može..treba ti dobra ambalaža, konsultant za strah pri prvom susretu, investicije u proizvodni program, bogat martketinški program, čitav tim podrške domaće ili strane .... I nisu problem sredstva, već kupac u najavi , koga razbijaš u dirigovanoj koloni...i kad se najavi ništa ti ne donosi osim priče koja je potrajala koliko i film izmedju reklama - oduži se nepotrebno dugo, zaboraviš da si ga gledao, a jos manje da si u njemu uopšte imao ulogu. Eto toliko dobijaš danas od kupca kome se smučila i milka i belka!

Nego, paralelno moja priča ima odličnu sižejnu liniju, ali se uvek zaustavi u momentu kada će ..dakle dalje nema...a tu me radi nikad bolje. I tako već ne znam ni ja koliko, ne pomeram se dalje od emotivne ekplozije u mislima sa mojim dragim kupcem sladokuscem. Iza toga pada se u bezdan svakodnevice odnosno realnog života sa velikim ili malim kolicima u zavisnosti od toga da li je prvi ili 15 u mesecu. I onda shvatiš da nema odmora i da ćeš se naspavati i odmoriti tek kada umreš. Nema odustajanja, nema viška kalorija, nema celulita, nema tankih usana, i nema boli me glava...samo se ti blago meni kerebeči, vodi računa o držanju, pričaj samo kad si prozvana i ne dozvoli da se tvoje prisustvo ne oseti..izvini da se ne vidi . Samo da se ti meni vidiš, da si mi uvek spremna. Molim te , nikad se ne zna iza kog grma leži potencijalno učešće za rešavanje životnog pitanja. Nema odloženo plaćanje niti odloženo zadovoljstvo, samo sada i odmah.

Da se razumemo, mene uopšte ne obeshrabruje priča o ulaganju. Nemam problem sa bečenjem, da imam izbečila bih se , ali mi se ne da. Nije bre svako za beč, prosto i jednostavno. Dakle boli mene baš pedu da u beč idem sama. Ali je ponuda za ovog kupca, šta reći

I taman kada ti se učini da je sve stalo, da je ekonomska politika potpuno omanula u izboru mera i sredstava za postizanje cilja, eto ga , kupac sladokusac, ili ti društvo za beč. Ali šta sad! Kako sad! Pa ti se učini da možeš i umeš, ali ti izmakne kao sapun iz mokre ruke. I nema opravdanja, nema pogrešno vreme ili sticaj nepovoljnih okolnosti. Shvatiš najzad da si samo ti za to kriv. A što je najgore, bedak ti je da probijaš led, bedak ti je da nasrćeš i posrćeš. I opet sediš misleći o najsuptilnojoj varijanti , o što bezbolnijem pristupu. I gle, eto ideje !!! samo mi treba inspiracija. Dakle imam zadatak da u najviše tri rečenice izazovem povratnu reakciju. Izazovem želju i interesovanje...za šta da se uhvatim, šta reći? Ajde, videla bih baš tebe. Svi su puni sebe, naročito oni sa sređenim emotivnim životom. Ma i oni sa nesređenim. Dokle god se ne radi o njima, tj. dokle god se ne nađete u istoj situaciji, bićete puni sebe i jebenih ideja! Ali meni treba nešto jako, tako jako da raznese svaku sumnju u novo, u promenu. Ma gde da vas vodi, važno je probati. Uostalom šta mogu da izgubim. Možda samo ....