bonsai
Pazarili smo fikus bonsai . Kaze meni moj D. da vidimo da li cu ga održati u zivotu . A biljka zahtevnija od novorođenčeta . Doduše, izmedju dve varijante izabrali smo ovu koja je mnogo lakša za održavanje. Zapravo , deo koji se odnosi na nazive nisam zapamtila ...valjda postoji bonsai- čitaj nemoguća misija , a ovaj drugi ja zovem fikus bonsai - i to bi trebalo da mi uspe.....iako ne sme da se pomera, mora da se orošava, pa zaliva, pa svetlost, ne sme na promaju, na proleće da se šiša, a za godinu dana da se presadi i koren skrati ne znam ni ja koliko ....neke četvrtine ....valjda! Pročitah negde da ova čudesna biljka za pruženu negu i pažnju donosi mir uma, osećaj osveženja i unutrašnju smirenost
Kad se malo uigram i opustim , taman do proleća - sredjujem terasu i krećem sa uzgajanjem začina !
363
čari određenih delova našega grada.
Sve ovo pišem jer sam se nedavno doselila u novi kraj sa kojim ne mogu da se srodim , pa to ti je. Doduše živim tik do pijace pa moguće da zbog toga vidjam sve i svašta.....poznajem par ljudi, a i gorica nas truje skoro svako jutro o fenomenalnim pričama sa Kalenić pijace ...otkrila nam je toplu vode....pa normalno da je gotivno na Kaleniću...ehehehe
A ova naša nema veze sa životom. Iako su vredni ponudjači šarolikog sadržaja za svaku pohvalu , izgleda da sama pijaca i starosedeoci nastanjeni u ovom delu grada ( moj novi kraj) emituju energiju koja se ne prima na moju sve i da je nakalemim i začinim onim ruzmarinom što ga valja jedna ljubazna gospodja u godinama. Trudim se da ne razmišljam i ne komentarišem, mada mi se otme pa se zanesem , pa dobijem od D. prekoran pogled od kojeg počnem momentalno da se pušim zbog nezahvalnosti. Tako ti ja zatvorim vrata i uzivam u svoja 4 zida, ne razmišljam o onome što se dešava i prolazi . Prihvatam tako što žmurim i pravim se luda. Onda krišom otvorim oči, ne mogu da odolim da ne odmerim gospođu u bade mantilu sa sve viklerima na glavi što je strčala po paklu cigara do trafike. Sva sreća pa je hladnije jer sam do skoro vidjala i gospodu u "majcama bijem ženu" kako se šepure krajem i ćaskaju sa komšijama dok češu zadnjicu.Čim otopli ispred mnogih ulaza mogu se videti čitave grupe stanara, bleje i prate desavanja ....zevaju u prazno. Prosto vam neprijatno od pogleda dok prolazite.
I bre kad će više da se uvede red i obaveza da fasade i oblik gradjevina bude umeren , da se sklone klime sa svih zgrada, da svako svoju terasu sredi. Mora li ta lila, drečavo žuta i zelena, narandžasta ....kićenje i kinđurenje.....obustavljam, iznervirala sam se
364
ovo ja pisem i za sutra...mada to se ne vazi!
u svakom slucaju jedna od stvari koje moram da uradim tokom sledece godine....iako sam rekla da rokove sebi necu postavljti...jeste sivenje ..Definitivno ono sto bih nosila ili nemam gde da kupim ili nemam pare za to
Da se vratim na temu, inspirisana idejom da istrajem u bilo cemu duže od 4 sata , zadajem sebi nemoguc zadatak….. A bliži se i nova godina (pravo vreme za pocetke:):):)) pa mi je ideja da svaki dan, ama baš svaki na ovo samo moje mesto ( primecujem da me niko I ne prati, ali nije ni vazno)stavim nesto lepo. Neke fine reči I misli, neku dobru muziku, da podelim sa sobom I to pismeno osvrt na svakodnevicu , nešto novo, može I nešto dosadno ….i jedno te isto…samo da je svaki dan!
Moj projekat za sada ima radni naziv 365
Nedavno sam posetila jedno neobično mesto sa sve nespojivom ekipom koja je zajednički došla da nauči tehnike disanja u cilju opuštanja. Naš učitelj kaže, osetite senzacije u telu i dišite u “džaji “ kad god osetite neprijatno uzbudjenje ili stres. Disanje u “džaji” - otkrivam tajnu to vam je jak udah kroz nos dok brojite do 4 i izdah takodje kroz nos dok brojite do 6 (by the way ovo me zadovoljstvo koštalo tričavih 6000 dinara)…. U petodnevnoj radionici bilo je I nekih teških pitanja , tipa - ko sam? šta sam ? gde sam? S vremena na vreme provuče se i poneka mudra priča sa sve onim monasima i nepostojećim likovima što se šetaju šumama I gorama , oni što su na hlebu i vodi, što se po snegu šetaju bosi i naravski nije im hladno jer su tehnikama disanja sebe doveli u stanje nirvane . U pričicama se uvek pojavi i neko magare, i riba što pravo iz vode uskače u tanjir…suština je da priče uvek imaju neku značajnu poruku. U jednom momentu proživljavate , zajedno sa učiteljem, ceo život u jednom dahu od rodjenja pa do smrti da biste zapravo shvatili da ste bezvremeni…..ko bond! james bond- the world is not enough .
Medjutim , kad zaboravim sve prateće situacije u kojima sam se našla za vreme trajanja radionice, kao npr. seansa koja traje oko sat vremena za koje vreme se sa diska (u čiji posed nećete doći- ne znam zašto ali mislim ni da lenonu nisu dali onda kad je bio u indiji) , čuje neki glas koji zapomaže na sanskritu……vraćam se na temu - ne mogu , a da ne priznam da me nije prijatno iznenadilo iskustvo koje sam podelila sa potpuno nepoznatim ljudima. Osim toga ne može se osporiti da filozofija na kojoj je disanje utemeljeno zapravo propagira univerzalne vrednosti, zdrav život i jedan krajnje opuštajući ritam u koji uplovite . Kod mene je radionica imala blagotvornno dejstvo i zaista sam uživala svih dana …pomenuću da je na potpuno suprotnom kraju grada , da su vremenske prilike bile mestimično do znatno zajebbb… I da me nije mrzelo da idem tamo svaki dan na šestosatnu terapiju. Umalo da zaboravim , jedva sam uspela da objasnim mom životnom saputniku da je moj izostanak od kuće sasvim opravdan.
I za kraj da začinim , sledeći nivo je radionica ćutanja . Ide se u neku planinu i ćuti se puna 3 dana. Ne znam kako ću izdržati , ali jedva čekam ….ps- poruka za mog D.- idem pa makar crkla :):):)
