http://superdot.rs/

Mooshema za kucu i livadu

Fantasticno

nekako mi glupo bilo sta da dodam ...osim:):):)
Pre ne znam ni ja koliko, bilo je jos uvek lepo vreme i bili smo sa bebom:) Odemo mi ti mi tako djuture na Festival cveca u parku ispod JDPa.....Manjez! Savrsen dan dok se pored nas umalo ne poubijase dva pobesnela decaka. Dovatili se neke piljevine i dok nam svima nisu napunili usta , ushi i oci nisu se smirili. Oterase nas a bas je bio lep dan. U svakom slucaju tih par sati  ( bez obzira sto mi se ostajalo i duze) nagledasmo se prelepog cveca i drveca, bastenskog namestaja ma svega i svacega....toliko lepo da ti dodje da se smorish kad znas da najverovatnije nikad neces biti u prilici da imas dvoriste....osim u nekoj selendri u kojoj bas jedva cekam da se skucim! 
U svakom slucaju tamo negde izmedju kamenja svih velicina(i to se prodaje ohoho) i sistema za samozalivanje stajale su i ove Moosheme......ne znas koju bi pre izabrao. Podrazumeva se za livadu.....sta ce covek u kuci aman bre:):)

http://global.tommy.com/int/en/Collections/women

nja nja nja nja

Kad god najavim neko novo poglavlje sa zeljom da se istom maksimalno literarno posvetim u istom trenu u mojoj glavi nastane jedna neopisiva praznina. Suša iza koje ostaje pustinja...prazan prostor bez ideja i reči da sve opišem. Šta uopšte da pišem...sad mi sve ovo što sam pisala izgleda nekako detinjasto, besmisleno..uostalom ovo je samo jedan prostor u nekom virtuelnom svetu gde sam zamislila da vodim neku vrstu dnevnika, da pišem priče, da tražim u glavi nešto lepo (što sam sigurna da imam), nešto što nisam izgovorila. Ionako uglavnom brbljam uprazno. A na kraju ispade da i ovde serinjam bez ikakvog izgleda da to što napisem ima neku vrednost. A baš me zabole....ovo je samo moje, niko drugi i ne čita

U suštini kad bih pisala o stvarnosti, što mi se nekako čini previše lično, imala bih sopstveni bestseler. Ne prodajem se ja nikome, već jedino želim da ostavim traga o vremenu koje je prošlo...jedno veliko JA

Misao dana

ala je lep ovaj svet

Hit dana

razbole se lisica

Knjige za kupiti

Punoglavci i Čudo u poskokovoj glavi ( Ante Tomić)

I još jedna od stvari koju bih volela da radim

pisati o televiziji....neka vrsta TV kritike. Da ima bar neke koristi od tolikog buljenja u kutiju

PS. stalno čitam kako to radi Lara u časopisu City

Za veliki početak

U zabiti u kojoj vec izvesno vreme boravim zadovoljavajući televizijski program mi nije dostupan. Na raspolaganju mi je samo par smrdljivih kanala u koje buljim bespotrebno trošeći svoje dragoceno slobodno vreme.

 A da ne verujes, nema uslova za IPTV pa mi jedino preostaje radio, što je sasvim u redu , ali mi je i izbor stanica takodje prilično ograničen...internet, fala bogu imam ali isti nije bas najbolji kada treba da se downloaduje film ili neka dobra muzika.

A sve ovo počeh da pišem zbog kanala koji je dostupan mnogima i koji se zove 24 kitchen....fantastično!!!  juče sam se drogirala istim nekoliko sati dok sam boravila kod mame i potpuno sam oduševljena

A moje je kulinasko umeće jako skromno . Ubi me lenjost i  nedovoljna želja... ali opet meni je kuvanje odnosno uživanje u kulinarskom umeću drugih jedna potpuno savršena stvar. Moje kuvanje je na nivou neuspelih pokušaja, mnogo čitanja i gledanja i već godinama u u fazi pripreme za veliki početak ....i mada znam da me samo rad u kuhinji može pomeriti na nešto viši nivo, ja i dalje apsolviram sendviče na hiljadu načina i razmišljam šta bi bilo kad bi bilo ...što je najgore,  razlozi zbog kojih ne kuvam su potpuno suludi( čak ni ja u iste ne verujem). A stalno sam u tripu da ću tada više jesti i da će na kuvanje potrošiti bespotrebno mnogo vremena. A zapravo je najveća istina sve suprotno...tako kažu veliki i pametni ljudi 

PS : obratih pažnju na ove nove kuvare...svi do jednog imaju fenomenalnu liniju

 .

samo da krene

kao što rekoh, samo da krene
a kako? teško pitanje...pauza je bila duga i prilično prazna, bar kad je pisano izražavanje u pitanju
i sada
nema ništa
nema nikoga
nema ničega
ja čekam, stpljivo
i znam da će brzo biti svašta!

samo još malo...

pedro

                                                           


                          

Florence + The Machine - What The Water Gave Me

http://www.hotelcaruso.com/web/orav/photo_tour.jsp


photo tour za dž :):):):)ja imam taman toliko 

na temu kafe imala bih što šta lepo reći, ali kada da stignem. Ovo je da poludiš! Ali držimo se i dalje:)
kafa me raduje u bilo koje doba dana....a ona jutarnja ponajviše....samo još kad bih je mogla popiti u mrtvoj tišini (bez da onaj majmun preko puta mene ne guguče sa dragom ranom zorom).pa još i novine online izdanje i to biram isključivo dobre vesti....nema crne hronike, nema tužne političke slike i prilike,samo kultura, zabava i zanimljivosti. Ozbiljno je za popodnevnu kafu jer se tada bolje podnosi. Imam ti ja svakodnevno degustaciju svih vrsta kafa. Ujutru ti počnem sa turskom, gorka bez trunke šećera ima neodoljiv miris . Budi i vampira i prekida pospanost momentalno (iako sam vec u autobuskoj vožnji doživela minimum četiri incidenta)....Oko 12 popijem hladan nes sa jednom kesicom žutog šećera!On mi dodje kao neka sitna radost usred radnoga dana, kao slatki užitak. Ostatak dana nalivam se vodom a obavezno u kasno popodne popijem i jedan produženi espreso sa mlekom opet bez šećera. A kad kafić ima dobru kafu volim i da sa nogu srknem kratki espreso.....sve u svemu, tužan bi mi bio život bez kafe