уторак, 27. јул 2010.
понедељак, 26. јул 2010.
करो, ज्वेज्दा, करो,
Kojim putevima završismo na tinejdzerskoj žurci nemam pojma….samo molim boga da je to bila nečija mladja sestra ili brat, ne znam ni kod koga smo bili. Da izbegnemo gužvu , preteranu alkoholisanost I amatersko uživanje u lakim drogama uhvatismo se stepenica i produžismo do samoga vrha…taman kada nam je ponestalo kiseonika koknusmo se dexametazonom:):):) i posadismo na krov. Pleksigas ili glas , šta već ….nekakav materijal na koji smo posedali a od kojeg je sačinjen taj glupi krov, slomio se u paramparčad a nas četvoro završili smo na spratu ispod . Bože me sačuvaj! Kako propadosmo na taj sprat niže sjatiše se svi ti adolescenti oko nas bog zna kako predusretljivi i ljubazni sa sve nekim raznovrsnim pićancima i cigarilosima sa ukusom cimeta. Muški deo, tačnije njih četvorica, nosi škotske suknje...ladno, ne kao foru, nego mrtvi ozbiljni. Ja razliku ne primećujem ali kažu da se razlikuju nijanse i rapored šara a i svako ima neku svoju foru u gornjem delu. Prsluk, bela košulja, jedan neku majcu sa kravatom. Puni su sebe i užasno podsećaju na engleske prestolonaslednike. Tu su i neke čudne gospođice ! a i svi se lože na neke teške priče. A valjda im delujemo ozbiljno ili hoće da ostave utisak, a možda ih posebno inspirišemo pa kreće priča o palestini, naoružanju, samo na trenutak o globalnom zagrevanju, pa povratak na miroljubivu koegzistenciju....mir u svetu, pa hop na twiter kao prozor u svet stanovnicima trećeg sveta...ma mrš! Svi ste mi vi puni razumevanja za socijlano ugrožene i ratom zahvaćene . Od priče poče da nas hvata muka i sva sreća pa se našem članu ekipe zaista i smučilo ....uhvatismo maglu pod izgovorom da moramo da ga vodimo uz podrazumeva se izvinjenje za pleksiglas ili šta već
недеља, 25. јул 2010.
rashlađivanje
nekako i obavim što moram u toku dana, a onda se posadim ispod klime i čitam....kakve šetnje, gde da pođem kad jedino mogu da se smandrknem negde pod uticajem bolesnih uv zraka. I kako da podnesem četiri fena koja mi duvaju nepristojno blizu i to tako da iritiraju i onemogućavaju bilo kakav pokret i zdravu misao...izazivaju nesnosnu nervozu, vlažnost maloga kupatila ili saune na poslednjem uzvišenju . Garderoba što se lepi i fiksira za prevoje nogu i ruku. Brushalteri, postoji li šta gluplje ...ja glasam da je to najgluplji izum milenijuma, fuj, fuj i opet fuj! i šta onda, gde da se brčnem, gde da se ohladim izuzev u sopstvenom domu pod uslovom da je klimatizovan i da zabodem najudobniji položaj ne bi li se bez trunke muke udostojila da pratim živote nekih čudnih junakinja putujući po lombardiji, korzici,alzasu i dolini dvoraca loare, putevima svile i retkih začina iz azije, jureći skakavce nepoznatih ekosistema...britansko plemstvo i američki geto, istočni berlin i prašume amazona....pitaj boga gde se ja sve ne nadjem dok rashlađujem glavu i borim se sa komarcima bolje nego ovi naši nesretnici( ovi što se svaki dan spremaju da zaprašuju)
joga droga
Na šta nam se život sveo....kreme sa visokim zaštitnim faktorom, hijaluron, hidriranje i vitaminiziranje najvećeg ljudskog organa kože a sve radi ukljanjanja pomorandžine kore (usput muški rod nema pojma o istoj), praćeno aromaterapijskim užitkom na u krv skupom vikendu u centru ( to vam je ono što se narodski zove spa) sa podrazumeva se taiči uplivom u paralelni svet gde ti joga učitelj iščaši kuk, slomi 4 pršljen i uznemiri dvanaestopalačno crevo....učakrili se dabogda sa sve šargarepom puta celer podeljeno sa špargla (zamalo da napišem švargla), vrlo prosta formulica. Meditiraj dok ne umreš od umerenosti dok u isto vreme downloduješ na svoj novi gadjet najnoviji program za mršavljenje koji sabira kalorije sa minimalnim procentom greške, posnim prstima dodirujući tachscreen ekran...a sve to dok te masira neka naeelektrisana negativno (to si joj ti prenela) gospodja koja pokušava da ti tretira mušku stranu i treskajući rukama pokušava da izbaci lošu energiju nastalu kao posledicu "izuzetne" komunikacije sa roditeljima...da ne pričamo da ćeš na kraju završiti kod svršene doktorke medicine koja se premorena posle deset sati stažiranja u bolnici za kardio vaskularna oboljenja jedva dovukla u popodnevnu smenu kozmetičkog salona ne bi li skidala kurje oči, turpijala kandže kao pripremu za french mani-pedikir i masirala smrdljiva stopala kako bi zadovoljila egzistencijalne potrebe dok se negde oko 40 ne zaposli za stalno i onda te primi na pregled nakon što joj putem posrednika pravo u "pdže" posadiš koverticu punu "škea" taman toliko da uradi manikir samo 356 puta ....
dakle devojke pouka teksta je-odoh da turpijam ja knjigu a može i tastaturu jer svašta ću sa glavom uraditi za 2 sata umesto da mi budući primarijus lakira rožnate tvorevine
alkohol
a sto volim da pijem, pa to je čudo. Kad se setim davnih dana i samih početaka i koliko mi nije bilo jasno šta će to bilo kome u životu...i godine koje su prošle i ostavile me u neznanju kako je sa isim živeti savršeno ...pa sve do kobne večeri kada mi se desilo da nemam pojma kako se veče uopšte odvijalo, šta sam i kome se obratila, legla , zaspala i ujutru se probudila u neverovatnoj odevnoj kombinaciji i ladno otisla na trčanje oko pola sedam...uredno odradila svojih 45 minuta uzivala u zelenilu, čudom se čudila kako nemam glavobolju niti težinu koja nose alkoholna isparenja....sve je bilo super do prvog telefonskog poziva....aauuu!
tada shvatih da sam alkohol počela da konzumiram bez svesti šta mi isti može sa životom učiniti. Verujem da ogromna većina takodje nema pojma o ovome o čemu sada pišem. Mada znate kako kažu, izeš provod ako te posle istog nije sramota! Podržavam i obožavam svakoga ko se samnom nađe u magli neuspelih večeri...večeri čiji sadržaj može da upotpuni samo i jedino šljokanje, baljezganje, nekontrolisano smejanje, jutra i priča posle.
Ima jedna super priča o kafani koju su posećival alkoholičari po zanimanju...mokra braća...e sad, zna se šta je delirijum tremens i da se najvećem broju alkoholičara u ovome stanju prividjaju beli miševi. Ovo je halucinacija koju dele svi kao nekakav zajednički etil alkoholom obojen san.....da se vratim na kafanu...jednoga lepog dana baš u vreme kada se svi potrefe i sretnu na 17 pivcetu, jedan šaljivdžija otvori punu kutiju belih miševa i pusti ih da mile po kafani. Svi su ih videli, ali su se pravili ludi svi do jednog da ništa ne primećuju. Tako vam je to , jednako teško priznati drugima i sebi
Ja kao jedna fina dama koja prezire miševe odlučila sam da prekinem sve ovo i od sada pa na dalje i ubuduće pijem samo u odabranom društvu i to samo Jack...dva, tri i to bi bilo to. Ono fino vino uz ručak ili večeru se ne računa
podrazumeva se da ću se naravno još koji put u životu u sećanje na stara dobra vremena obeznaniti negde sakrivena od očiju javnosti i očiju neinteresantnih devojčica a i dečaka što vole u svemu umerene dame jedino preterane u gluposti i dosadi....
уторак, 20. јул 2010.
среда, 14. јул 2010.
Francuzi, burke i heroji
Povodom zabrane nošenja burki u Francuskoj i propisanih novčanih i zatvorskih kazni ..
Od septembra svaka žena (ne bas svaka samo nindže) koja se bude prošetala sasvim slobodno prolazeći npr. pored Notre Dame i neprimetivši velelepni vitraž , a padne joj na pamet da skriva lice i telo moraće da napravi poseban “pdže“ za minumum 150 evra koliko iznosi najmanja kazna. Oće da ih skinu Francuzi pa to ti je! Imajte u vidu da je burka ono crnilo gde preko očiju ide i mrežica a kojim povodom smo se u mom bliskom okruženju danas raspričali na temu šta bismo pomislili da nam gospodje ( a ko zna, ladno ispod može da bude i dingospo) krenu u susret. Dok sam ja sasvim sigurna da bih se zbunila otkud ova podmornica - jer ispala iz romana 20.000 milja pod morem??? Ili crni duhovi zaj.... pogleda ako ga uopšte uhvatite (mislim na pogled) moja draga prijateljica kaže da joj ovaj pokretni objekat više liči na plast sena ....doduše u crnoj boji , mada nisam sigurna da se burke proizvode u drugim bojama, seno mi nekako živahno a i odmah se setim onog crtanog filma gde se crna ptica pretvara u plast sena ( šta li je autor popio kad je u glavi skrojio ovakvu animaciju , pitaj boga .... nebitno je čijeg boga pitaš)
Heroj današnje priče, pored koliko sam čula 2000 užasnutih muslimanki koje to rade isključivo iz ubeđenja ( mada meni isti utisak ostavlja i ono naše jeleče....ali o ukusima ne treba ....), je ipak autor plasta sena a koja ladno može svaki dan u zavodu za intelektualnu svojinu da podnese zahtev za zaštitu prava na najluđe opise i kombinaciju reči i izraza koji vam garantujem ne bi pali na pamet ni u snu. Ona potpuno zasluženo zauzima značajno mesto u priči i polaže autorsko pravo na gomilu izraza koji me svakoga dana dovode do suza, počećemo od - iš iš iš!
Iako se prilično dobro smejem na gomilu narodnih umotvorina a koje su, gle čuda prikupljene od jednog slepca , ove naše - iako samo njoj savršeno stoje i klize kao da je navijena, zaslužuju posebnu pažnju i mesto u priči i budućim pričama. I
Ona je nepresušni izvor krajnje neobičnih doskočica , u opisima prelepo preterana, kitnjasto dekoriše ličnosti i događaje mameći isključivo osmehe i carsko raspoloženja.
otkrili smo neke musli-snack, šatro 95 kalorija ,a lepo preseku onu najgoru glad negde oko podne , pa svaki dan menjamo ukuse i tražimo favorite ...sve dok ona ne kaže – „favorit mi je fitness onaj sa suvim grožđem , ovaj mi mnogo udara na bananu takoreći ekstrat od banane!“
Ili
„Sve je to moja mala - bečka škola, brdski odsek, smer debela ladovina!“
„Jaoj mala što si dosadna, ko tesne gaće“
„Ej , od jutros žderemo ko četiri oposuma“
„Kakav dan , dete mi juče duvalo, besna ko puška“
„Šta mi se tu izražavaš u desetercu“
„Jel tebi glava samo za šešir služi“
„Ceo dan smo na vrućoj liniji“
„ Imam para ko’ žaba dlaka!“
„Jel on to tebe preslišava šta si zapamtila od njegovih velikih reči... on i njegove guslarske večeri , sav mi je on ...“
„Pogledaj kako sam rekla NE, kao 48 godine !“
„I tako ti mi zabezeknuto buljimo !“
„Nisu imali tu skrenutu pažnju inače bi oni provalili na šta sam mislila !“
„Ima uši ko dva lista kupusa!“
„Ma važi evo kunem se - Keva da mi žvaće kaktus!“
„ Ne kapiraš,što jel imaš kačamak u glavi!“
понедељак, 12. јул 2010.
Živela Vojvodina
Sticajem čudnih životnih okolnosti poslednjih meseci svaki vikend provodim u Vojvodini. Što sam duže tamo, to sam sve više zbunjena različitošću istih nam državljana i sve više zagovornik autonomaške ideje, ali na polju individualnosti. Sve vam je jasno još dok se šetate ulicama . Ovaj tekst je politički bezbojan i krajnje dobronameran... reših da materijalizujem lepo vreme koje tamo provodim tj da oživim na papiru beskrajnu opuštenost koju u Vojvodini možete osetiti , tišinu koja uspavljuje , mnogo dobro spavanje sa sve gromkih hrkanjem .
a pre svega nezaboravna jutra
Zna li se u današnjem svetu - šta je jutro. Ovaj tekst nastao je u Slavu Jutra, a sve zbog činjenice da smo potpuno zaboravili koliko je ono značajno i za one što ne rade a spavaju do dva i za one što rade ali im jutro prolazi u trci , oznojeno i napeto. Za jutrom nesnosno patim još od kada su me kapitalisti uzeli pod svoje i počeli da se bahanališu sa istim tražeći da u ovo za mene najdragocenije vreme trčim, jurim, posrćem , pregovaram, nagovaram, pišem, brišem, vičem, mlatim, procesuiram, instruišem, povezujem, kombinujem....tempom koji će mi stopostotno doneti povišen pritisak, holesterol i trigliceride, sedimentaciju (ovo sam čula da je zaj....), tremor u mišićima, usporen metabolizam i kao krajnju posledicu niz psihosomatskih oboljenja....zato ti ja svaki vikend idem na rehabilitaciju. Kakav spa , kakvi bakrači ... welness itd, Vojvodina je keva
Lepo ti ja poranim u subotu, spremim se za trčanje ponesem 130 dinara , nabijem mp3 u uši pustim nešto da me dobro razbudi i razdrma taman dok stignem do parka. Tamo se opustim i uživam u tišini. Trim staza lepo ko na Košutnjaku, ptičice, debela hladovina i još deset kugova. Onda brzo hodanje i disanje ( reče mi jedan pametni čika da čovek koristi samo trećinu disajnih kapaciteta čime sebi uskraćuje verovali ili ne, životnu sreću i radost ) ...u tom duhu opletem jos 3 / 4 kruga duboko dišući....onda produžim na pijacu , pa sve pipnem , sve pitam, pa se malo cenkam. Kao rezultat imam za 100 dinara dva velika buketa belih rada , stim da je jedan buket Žuto-Belih rada ...drugi beli. Za 30 kinti pazarim 0,75 litara vode da pijuckam do kuće
Pa lepo prošetam do kuće nazad, svi mi se javljaju....divota! Raširim se po terasi na jastucima uživam u jutarnjem suncu i od dve flaše VODA-VODE napravim providne kockaste vaze . Znate kako izgledaju , ne biste verovali. Pa u jedan ćošak stavim bele i pored one male dve bele svećice za uveče da napravim atmosferu ....a u drugi dijagonalno ćošak stavim žute bele rade i dve žute svećice....osunčam se malo pa otvorim da pišem , posle da čitam.....i onda odremam da odsanjam do kraja vojvođanski san
субота, 10. јул 2010.
четвртак, 8. јул 2010.
Sojenica
sojenica
moja ideja davnih dana bila je da kupim jednu finu sojenicu ( sa jednim kulturnim odeljenjem u narodu poznato kao soba sa nišom), a boga mi i sa terasom pokrivenom zavesama od tila koje bi se vijorile na vetru i igrale oko dima što ga u neverovatnim količinama proizvodi mehanizam za odbranu od komaraca...
sa sve jastucima i asurama za sedenje na podu i onim ventilatorom velikim što stoji na plafonu i vrti se praveći povetarac unutar drvene konstrukcije.......... i jednim odgromnim krevetom u kojem može da spava minimum šestoro , doduše poređanih kao vezene paprrike one ljute ali savršeno složene u velike tegle i to one što jednu jedeš celu zimu ......čisto da sistem za varenje zapališ do usijanja a sve da bi se na leto baškarila u kratkom šorcu pored reke.
I ovo pre, a i ovo što sledi je moje suvo maštanje , ali ako jednog dana uspem , to će biti sjajno! Pazite sad sa Savske strane ima i vode i struje što mi daje mogućnost da napravim načitanim gostima potpuni ugođaj. Dakle muzički uređaj + projektor za filmove koje bismo gledali, a pre svega društvo željno opuštanja i smejanja. I tako jednom nedeljno ostavlja se nedelju dana za razmišljanje o prethodnom i spremanje za sledeći susret.
Dozvoljeno i poželjno čitanje napisanih priča, odlomaka iz omiljenih knjiga , gledanje dokumentaraca , biografije interesantnih ličnosti, pisanje na zadatu temu .Pri samoj pomisli da postoji jedno ovako lepo mesto, ja sva treperim i silno želim da se isto što pre desi ili da me zadesi neko čudo pa da nekako realizujem ideju. Zaboravih da kažem da je za one koji nisu skloni pisanju , dozvoljeno i oratorstvo dakle pričanje priča ili otvaranje raznoraznih tema kao i prisustvo i otvorena dobrodošlica za sve one koji bi makar samo poneli neko lepo vino i uveličali svojim prisustvom slavlje velikih ideja....Dozvoljeno je i ćutanje , šta god da vam se radi . Može i učenje nekih novih veština, crtanje, pravljenje korisnih sitnica , ukrasa, mašna.....ili recimo pravljenje cvetnih aranžmana, zavesa, prekrivača, suknji i šotceva od starih stvari....dan joge , dubokih izdaha i uzdaha, kupanje u reci. Pronadjimo u sebi ono što nismo imali pojma da uopšte imamo
Be yourself; everyone else is already taken.
Oscar Wilde
Kaže meni pre neki dan taksista- "što se teško živi , ljudi bre kopaju po kontejnerima, eno gledam jutros sve ih je više i više!". …ja klimam glavom, potvrđujem i mislim se u sebi-da ne seva i da nemam strah da će me spžiti zalutali grom i da nisam od pola sedam jutros na nogama do kasno u noć, ne bih ti ni sela .Nego bre lepo i ja da kopam gde stignem I šta stignem.
Ne drži me mesto. Taman krenem i jedva se nakanim da nešto konstruktivno uradim, ja jedva da izdržim pola sata to isto radeći i gotovo. Nemam pojma koji mi je đavo. Nešto razmišljam , disciplina je jedna mnogo zaj… stvar. Koliko nas na ovome svetu živih stvorova zapravo uradi ono što u toku dana sebi zada I zamisli. Zadatak postaje još teži kada tako treba iz dana u dan. Dakle dugoročno. Ne vredi ja sam sasvim sigurna u to da na svakih pet godine ( to je moja mera) treba radikalno izmeniti unutrašnju energiju , sastav i strukturu života . U suprotnom rizikujete da zabodete melanholično raspoloženje. Čuješ molim te , kriza kao poziv za buđenje! Ja zaspala ne mogu da se probudim . Nizak pritisak, boli me glava, ma važi , mrzi me da živim, a kad se zapitam zašto , sve mi nekako zaigra . Bez obzira na savete velikih ekonomskih stručnjaka ( u srbiji isti ne postoje) ja ipak predlažem, smanjenje potrošnje. Da budem preciznija skoro pa obustavljanje. Štednja je u modi ovog leta i kopanje po glavi u cilju pronalaženja adekvatnih rešenja
Dakle vraćam se korenima, dostojanstveno . Domaća radinost - dovesti veštine ulepšavanje do perfekcije i to da se do kraja leta izvežba tako da se potrebno vreme smanji na minimum( onako kao kad menjaju gume na formuli 1)....probuditi maštu, pokrenuti motore sa unutrašnjim sagorevanjem, pospešiti duhovni napredak.
Predlozi za klošarsko leto
1. Šetnja do Botaničke bašte- iako živim u Beogradu od rođenja nisam se udostojila da posetim istu...sramota
2. Smoky eyes i nude look- ma kakav kurs šminkanja, sve ima na youtube a za uspeh potreban kreon, bež senka , rumenilo, mascara i sjaj…već posedujem
3. Žuti I ciklama nokti- videh u dm neke lakiće za 160 dinara
4. Kaylie Minogue i Jusy Fereri - free dowload
5. Narukvice i japanke – japanke sa lepo nalakiranim noktima i one za par stotina dinara izgledaju savršeno
6. Knjige – Erkhart Tol- na internetu, moc sadasnjeg trenutka
7. Plivanje , iako je organski ne podnosim, Ada oko pola sedam, makiška strana sasvim u redu
8. Čitaj, čitaj i čitaj - za knjigu se uvek ima vremena.... pozajmiti
9. Svaki dan odvoji sat vremena da naučiš nešto novo, nebitno je šta samo da je novo..
10. Obidji preko neta new york – šetnja central parkom, tajms skver, shoping za jedan dolar
7 Downloduj surplus dokumentarac i zainat smanji potrošnju