kulinarstvo je postalo ozbiljna nauka vrhunskog ukusa a tema je današnjeg izlaganja jer mi u poslednje vreme neobično privlači pažnju Malo sam se pozabavila temom pretražujući različite izvore informacija iako nisam morala jer nam svakodnevno serviraju u raznobojnim servisima besprekorno poslagane namirnice u naizgled ukusne porcije....na televiziji, u novinama, na reklamama, u marketima , na youtubu jednom rečju svud redom! Nedavno sam pisala o kuvanju a i ceo ovaj projekat nazvan 365 ( koji se ne odvija kako sam planirala, da budem preciznija vuče se ) inspirisan je Džulijom Čajld (Julia Child) koja je matora počela da kuva jer se obrela u kolevci na svetu jedine originalne kuhinje- francuskoj ! tako da tema nije nova ali se raspirila i obuzela me skroz naskroz....tako ti ja prikupljam pisani materijal i sistematski ga obradjujem bez namere da se latim posla i zgotovim neko jelo. Sve se nešto mislim rano je, treba mi još informacija, još motivacije, još vremena . U medjuvremenu maštam o savršenom jelu ( koje ću napraviti ja , a neko drugi) dok vrtim na TV-u kanale kad eto ti -naleteh na neki američki show takmičenje za kuvare amatere . Pošto nisam mogla da dočekam kraj koji bi redovno trajao 16 nedelja jer se jedna epizoda emituje na nedeljnom nivou , ja sam u jednome danu na youtubu odgledala ceo serijal i započela australijski. Tako euforična reših da pripremim teletinu sa pečurkama ali sam u mesari umesto teletine kupila junetinu a da se nisam zapitala u čemu je razlika i šta bi uopšte mogao da bude problem....posle sam shvatila da je to isto kao da su mi rekli - nemamo teletinu, ali imamo mačetinu .....i sam ja ladno pokušala da od macke napravim tigra. Da ne pričamo dalje ali moj se ručak pretvorio u jedno veliko ..... Ni konj ne bi sažvakao ono koliko je bilo zilavo.
U svakom slucaju na tom mom putu da skuvam nesto kako valja načitah se grdnih stvari i novina ...te neka molekularna kuhinja, aroma i tekstura ( ovo je sada totalni hit u kuhinjskom žargonu),glazura i mešavina kiselog i ljutog, azijski začini od kojih se zmajski bljuje vatra, i moj favorit kuvanje u sopstvenom soku.
Slušam nekog Italijana pre neki dan, nasledio porodičnu manufakturu Barille testenine. Izbaciše neke sulude brojeve iz kojih sam mogla da zaključim da možda samo na antarktiku ne vrte oko viljuške špagete ovog proizvodjaca, ali kad je izašao dasa sa poznatim prezimenom da izrecituje omiljeni recept za testenine, nije mi bilo dobro! U savršenom tonalitetu i jeziku meni omiljenom za slušanje ispriča u dve rečenice da je to skuvana testenina koju ne treba iscediti skroz već ostaviti malo sopstvenog soka. Zatim se tome postepeno dodaje puter i parmezan i meša dok se ne zgusne. Tako sam ti ja balavila tik do najpoznatije fabrike testenina na svetu dok sam slušala prestolonaslednika kako pušta u etar nikad bolji recept

I mislite da mi je ovo uspelo. Naprotiv, bilo je grozno!
I šta sad, jel ja treba da odustanem od kuvanja

Ma ne dolazi u obzir