U sred ovog mog velikog učenja u vojvodini, rešismo da se častimo jednim divnim izletom u seosko nam okruženje. Ima li šta lepše od zelenila, livade i cveća, mira i tišine bilo kakve prirode umesto ova četiri zida i ove proklete knjige. Medjutim, kad ne poznaješ okolinu imaš propali plan u najavi...zamisli kad nemaš gde da se posadiš i legneš na neko ćebence pa lepo staviš slamku međ zube, protegneš se i pustiš misli da se roje dok ti sunce miluje obraze i greje te onako fino i prolećno . Možeš možda u nečije dvorište ili na neku katastarsku parcelu od par hektara jer gde god se okreneš imaš red žutog, red zelenog, pustu ravnicu bez ijednog drveta....a boga mi taj dan baš upeklo...nemaš gde nego na salaš a ono što je blizu što bi reko moj D. ima u nazivu broj pa ga treba izbegavati. Pored tog poznatog, naidjosmo usput na još dva salaša, od toga jedan bih mogla ja da napravim ispred zgrade na novom beogradu (toliko je reprezentativan) a na drugom čekaju svatove pa nismo poželjni. Pošto smo se već smorili, žedni i gladni i nervozni a ostao je samo poznati „salaš 137“ krenusmo u kratku avanturu.
- "Dobar dan"
- umesto odgovora od konobara dobijamo ljuti pogled ispod obrva što nervozno čeka da se slije onaj slap od znoja što mu curi niz čelo
- " Jel imate slobodnih ležaljki" (to je za deo van restorana , dvorišni travnati deo koji je površinom pristojno veliki ali ima 6 ležaljki)
- pogled koji govori glupo ti je pitanje uz odgovor "Nemamo!"
- " A"
prekida nas "Jel imate rezervaciju?"
- " Nemamo"
- " Nemamo ništa slobodno, moraćete kod Danke" (valjda joj je to ime) pokazuje rukom pravac i dalje nas ne konstatuje ( realno da smo koknuli nekog na izlazu i da ga je pandur pitao da nas opiše garantujem ne bi pogodio ni pol)
kod Danke ( i dalje ne znam da li joj je to ime ali u tekstu ću je od milja zvati Punjena tikvica ). Sledi kratak opis u kojem se može prepoznati profil svakog lažnog menadžera pune kafane, kluba, kafića, restorana.. Onih mesta koje ja zovem jednim standardom „multinacionalno preduzetništvo“ ( čitaj 100 neprijavljenih radnika, jedan vlasnik - multimilioner imajući u vidu uložena sredstva i dolazeći profit, neto dobitak kao u Coca Coli, uspeh uglavnom kratkog roka ali u vreme uspona veliki gazda je nedodrljiv i mnogo zajeban lik) ....Nego, kako kafani takvog renomea i dolikuje tu je obavezno i lažni menadžer naša Punjena tikvica- mnogo je važna i užasno je zauzeta, prošla je raznorazne obuke sa ciljem da prepozna galantnu mušteriju tzv .face control, dodatno je usavršila ulizivačke manire i preduzimljivost kada je pitanju donošenje dodatnog stola iz garaže upravo za ovu vrstu klijenata, odlična u napušavanju konobara, kuvara i pozadinskog osoblja, po slobodnoj proceni prema izvesnim gostima neprijatna, nezainteresovana, jasno i bez ustezanja stavlja do znanja da su nebitni dok od drugih očekuje uzvišenu molitvu (čitaj da je mole)za usluge koje ona mukotrpno obavlja, izuzetne organizacione sposobnosti uz izdavanje naredbi gde će ko i kako da sedne, od elemenata koje idu u CV sve ispunjava - druželjubiva , spontana, komunikativna , voli timski rad i logično govori engleski, vrhunac profesionalizma pokazuje poznavanjem excela u koji bez greške slaže rezervacije, dodaje komentare i filtrira stalne mušterije.
Ovaj profil pokriva i niz izuzetnih zanimanja kao što su vratari u klubovima, garderoberi, pretresači, PR-ovi, menadžeri i sl.–
Dakle nastavak razgovora
D. je zvonio telefon i on nastavlja da se šeta dvorištem svojim poslom
Iz moje perspektive ima još dvadesetak slobodnih stolova
- " Dobar dan, jel imate slobodan sto... za nas dvoje"
- " A šta ste mislili ....(pauza)- Šta ste planirali?“
Duža pauza, ne razumem pitanje...malo razmišljam ali ne vredi i dalje ne razumem
- „ Da sednemo pa da popijemo kafu i rakijicu, pa da ručamo“ i dalje ne verujem šta me je pitala i još više se u sebi čudim šta sam joj odgovorila
- „ Baš nam je gužva“ - pogleda me i kaže - „ Znate morate da rezervišete“ kao da je htela da me nauči kako se to radi. Ja se malo zamislih i...primetih tek u tom trenutku da sam u helankama i da sa dve ruke drzim ručke od ranca u kojem nosim knjige, da sam čupava i totalno luda ( malo od učenja, a malo od genetike) i da izgledam kao školarac ...ali opet
Punjena tikvica nastavlja u menadžerskom duhu, moto joj je prodaću ručak uz uslov da zadržim slobodan sto....pa kud puklo
- „ A znate šta, eto učiniću vam....može jedan BRZINSKI ručak, ali BAŠ BRZINSKI ručak “
ne znam da li je dalje trebalo da je pitam koliko po njenom mišljenju traje jedan brzinski ručak ili šta ali bih BAŠ volela da se ovaj razgovor završio ovako
- „ Ma more da se nosiš .......!!!“
Нема коментара:
Постави коментар