ponuda i potražnja

A nisam ni sanjala da će biti ovako, nikada! Život me nespremnu iznenadio. Kažu da onaj ko može i ume ne pati, niti se opterećuje stvarima koje nema. Život mi je pokazao da je sve suprotno od onoga što zamišljaš da si i da će ti se desiti. A posle nek mi neko kaže da moraš nešto jako da poželiš i to će ti se ostvariti, ma neka se nosi baš, i to zajedno sa svojom jeb.... filozofijom. Ne želiš dovoljno, moraš nešto da uradiš, moraš da se trudiš, ma terajte se bre svi i opet !

Dakle život je ono što ti donesu ljudi koji dolaze i odlaze, a bićeš srećan ako zadržiš ono što valja. Moj problem je što mislim da niko nije za mene dovoljno dobar. Dakle imate posla sam jednim govnarom, a sve je bilo jasno jos tog juna davne .. godine....i da se ne lažemo, svaki je čovek na ovome svetu takav, stoga nisam posebna osim u priznanju istog. Ceo život čovek traži bolje, nikada nije zadovoljan, misli da još nešto treba da proba. Proganja ga ta misao, dosadno mu je , upada u melanholična stanja pitajući se šta bi sada trebalo da promeni. I kada dobije ono što želi ne može da odoli želji a da i to ne promeni, a ukoliko ne uspe ići će dalje. Ostaje da se podelimo na "kukavice" koje pristaju na to što imaju jer im se ne da da ostanu sami, i "hrabre" koji ostadoše ceo život sami mlateći praznu priču o uzrocima. I jedni i drugi prenose lošu energiju na okolinu, pa nam ne gine poligamija kao jedini prihvatljiv oblik življenja.

Danas je sve na prodaju a ti si samo jedan u nizu proizvoda u ponudi. I izeš ti dobar proizvod ako ne znaš kako da ga prodaš, nebitno je za koje pare , već kome. Kupac je u današnjem svetu jedna prilično izgubljena i zbunjena osoba, i ubi nas globalizam na svim poljima. Podjimo samo od najobičnijeg primera kupovine čokolade. Dakle udješ li u supermarket, sve ćeš znati osim koju jeb... čokoladu da kupiš. I kada je izabereš , faktor sreće odigraće presudnu ulogu, potrošićeš se na nju minimalno, zadovoljstvo će svakako biti kratkog roka, i veruj mi probaćeš drugu sledeći put. I tako u nedogled. I kad misliš da si najzad našao pravu, proizvođač će te i opet namamiti da probaš još jednu...i još jednu...dakle draga moja čokolado, ukoliko se ne prilagodiš uslovima i zahtevima tržišta, osta ti meni na rafu sama sa identičnim ti drugaricama. Tako nam se život sveo na vreme koje provedemo pokušavajući da zaradimo koji dinar, kako bi probali sve što nam današnjica daje u svojoj bogatoj ponudi.

Moj problem je što ja i dalje verujem da ću ja , kao jedna fina čokolada naći put do jednog hrabrog sladokusca! Nevolja je u tome što nemam baš strpljenja za ceo propratni sadržaj koji danas valjda zovu advertajzing. A surova je istina koja kaže da drugačije ne može... jednostavno ne može..treba ti dobra ambalaža, konsultant za strah pri prvom susretu, investicije u proizvodni program, bogat martketinški program, čitav tim podrške domaće ili strane .... I nisu problem sredstva, već kupac u najavi , koga razbijaš u dirigovanoj koloni...i kad se najavi ništa ti ne donosi osim priče koja je potrajala koliko i film izmedju reklama - oduži se nepotrebno dugo, zaboraviš da si ga gledao, a jos manje da si u njemu uopšte imao ulogu. Eto toliko dobijaš danas od kupca kome se smučila i milka i belka!

Nego, paralelno moja priča ima odličnu sižejnu liniju, ali se uvek zaustavi u momentu kada će ..dakle dalje nema...a tu me radi nikad bolje. I tako već ne znam ni ja koliko, ne pomeram se dalje od emotivne ekplozije u mislima sa mojim dragim kupcem sladokuscem. Iza toga pada se u bezdan svakodnevice odnosno realnog života sa velikim ili malim kolicima u zavisnosti od toga da li je prvi ili 15 u mesecu. I onda shvatiš da nema odmora i da ćeš se naspavati i odmoriti tek kada umreš. Nema odustajanja, nema viška kalorija, nema celulita, nema tankih usana, i nema boli me glava...samo se ti blago meni kerebeči, vodi računa o držanju, pričaj samo kad si prozvana i ne dozvoli da se tvoje prisustvo ne oseti..izvini da se ne vidi . Samo da se ti meni vidiš, da si mi uvek spremna. Molim te , nikad se ne zna iza kog grma leži potencijalno učešće za rešavanje životnog pitanja. Nema odloženo plaćanje niti odloženo zadovoljstvo, samo sada i odmah.

Da se razumemo, mene uopšte ne obeshrabruje priča o ulaganju. Nemam problem sa bečenjem, da imam izbečila bih se , ali mi se ne da. Nije bre svako za beč, prosto i jednostavno. Dakle boli mene baš pedu da u beč idem sama. Ali je ponuda za ovog kupca, šta reći

I taman kada ti se učini da je sve stalo, da je ekonomska politika potpuno omanula u izboru mera i sredstava za postizanje cilja, eto ga , kupac sladokusac, ili ti društvo za beč. Ali šta sad! Kako sad! Pa ti se učini da možeš i umeš, ali ti izmakne kao sapun iz mokre ruke. I nema opravdanja, nema pogrešno vreme ili sticaj nepovoljnih okolnosti. Shvatiš najzad da si samo ti za to kriv. A što je najgore, bedak ti je da probijaš led, bedak ti je da nasrćeš i posrćeš. I opet sediš misleći o najsuptilnojoj varijanti , o što bezbolnijem pristupu. I gle, eto ideje !!! samo mi treba inspiracija. Dakle imam zadatak da u najviše tri rečenice izazovem povratnu reakciju. Izazovem želju i interesovanje...za šta da se uhvatim, šta reći? Ajde, videla bih baš tebe. Svi su puni sebe, naročito oni sa sređenim emotivnim životom. Ma i oni sa nesređenim. Dokle god se ne radi o njima, tj. dokle god se ne nađete u istoj situaciji, bićete puni sebe i jebenih ideja! Ali meni treba nešto jako, tako jako da raznese svaku sumnju u novo, u promenu. Ma gde da vas vodi, važno je probati. Uostalom šta mogu da izgubim. Možda samo ....