करो, ज्वेज्दा, करो,

Kojim putevima završismo na tinejdzerskoj žurci nemam pojma….samo molim boga da je to bila nečija mladja sestra ili brat, ne znam ni kod koga smo bili. Da izbegnemo gužvu , preteranu alkoholisanost I amatersko uživanje u lakim drogama uhvatismo se stepenica i produžismo do samoga vrha…taman kada nam je ponestalo kiseonika koknusmo se dexametazonom:):):) i posadismo na krov. Pleksigas ili glas , šta već ….nekakav materijal na koji smo posedali a od kojeg je sačinjen taj glupi krov, slomio se u paramparčad a nas četvoro završili smo na spratu ispod . Bože me sačuvaj! Kako propadosmo na taj sprat niže sjatiše se svi ti adolescenti oko nas bog zna kako predusretljivi i ljubazni sa sve nekim raznovrsnim pićancima i cigarilosima sa ukusom cimeta. Muški deo, tačnije njih četvorica, nosi škotske suknje...ladno, ne kao foru, nego mrtvi ozbiljni. Ja razliku ne primećujem ali kažu da se razlikuju nijanse i rapored šara a i svako ima neku svoju foru u gornjem delu. Prsluk, bela košulja, jedan neku majcu sa kravatom. Puni su sebe i užasno podsećaju na engleske prestolonaslednike. Tu su i neke čudne gospođice ! a i svi se lože na neke teške priče. A valjda im delujemo ozbiljno ili hoće da ostave utisak, a možda ih posebno inspirišemo pa kreće priča o palestini, naoružanju, samo na trenutak o globalnom zagrevanju, pa povratak na miroljubivu koegzistenciju....mir u svetu, pa hop na twiter kao prozor u svet stanovnicima trećeg sveta...ma mrš! Svi ste mi vi puni razumevanja za socijlano ugrožene i ratom zahvaćene . Od priče poče da nas hvata muka i sva sreća pa se našem članu ekipe zaista i smučilo ....uhvatismo maglu pod izgovorom da moramo da ga vodimo uz podrazumeva se izvinjenje za pleksiglas ili šta već